Oksoanjon

Из Википедије, слободне енциклопедије

Oksoanjon (oksianjon) je hemijsko jedinjenje sa opštom formulom AxOyz (gde je A hemijski element i O je atom kiseonika). Oksoanjone formira velika većina hemijskih elemenata.[1] Formule jednostavnih oksoanjona su određene oktetnim pravilom. Strukture oksoanjona se mogu razmatrati kao da su formirane od AOn poliedarnih jedinica koje imaju zajedničke vrhove ili ivice. Fosfatni i polifosfatni estri AMP, ADP i ATP su primeri biološki važnih oksoanjona.[2]

Monomerni oksoanjoni[уреди]

Formula monomernih oksoanjona, AOnm, je određena oksidacionim stanjem elementa A i njegovom pozicijom u periodnoj tabeli. Elementi druge periode su ograničeni sa maksimalnim koordinacionim brojem 4. Međutim, elementi prve periode nemaju monomerne oksoanjone sa tim koordinacionim brojem. Umesto toga, karbonat (CO32−) i nitrat (NO3) imaju trigonalno planarne strukture sa π vezama između centralnog atoma i atoma kiseonika. π vezivanje se često javlja, jer centralni atom i kiseonik imaju slične veličine.

Oksoanjoni treće periode su tetraedralni. Tetraedralne SiO4 jedinice su nađene u olivinskim mineralima, [Mg,Fe]SiO4, mada se samostalni anjon ne javlja. Joni fosfata (PO43−), sulfata (SO42−), i perhlorata (ClO4) se mogu naći u raznim solima. Mnogi oksoanjoni elementa u nižem oksidacionom stanju podležu oktetnom pravilu, što se može koristiti pri pisanju njihovih formula.

Oksidaciono stanje Ime Formula Model
+1 hipohloritni jon ClO Hypochlorite-ion-3D-vdW.png
+3 hloritni jon ClO2 Chlorite-ion-3D-vdW.png
+5 hloratni jon ClO3 Chlorate-ion-3D-vdW.png
+7 Perhloratni jon ClO4 Perchlorate-ion-3D-vdW.png

U četvrtoj i narednim periodama 6-koordinacija je moguća, mada izolovani oktaedralni oksoanjoni nisu poznati zato što be oni nosili suviše veliki naboj. Tako molibden (VI) ne formira MoO66−, ali formira tetraedralni molibdatni anjon, MoO42−. MoO6 jedinice su nađene u kondenzovanim molibdatima. Potpuno protonisani oksoanjoni sa oktaedralnom strukturom su nađeni u jonima kao što su Sn(OH)62− i Sb(OH)6.

Imenovanje[уреди]

Monomerni oksoanjoni dobijaju imena na osnovu nekoliko veoma jednostavnih pravila.[3][4]

Ako centralni atom nije u grupi VII
Oksidacioni broj centralnog atoma Imenska šema Primeri
= broj grupe *-at Borat (BO33−), Karbonat (CO32−), Nitrat (NO3), Fosfat (PO43−), Sulfat (SO42−), Hromat (CrO42−), Arsenat (AsO43−)
= broj grupe − 2 *-it Nitrit (NO2), Fosfit (PO33−), Sulfit (SO32−), Arsenit (AsO33−)
= broj grupe − 4 hipo-*-it Hipofosfit (PO23−), Hiposulfit (SO22−)
Ako je centralni atom u grupi VII
Oksidacioni broj centralnog atoma Imenska šema Primeri
= broj grupe per-*-at Perhlorat (ClO4), Perbromat (BrO4), Perjodat (IO4-), Permanganat (MnO4)
= broj grupe − 2 *-at Hlorat (ClO3-), Bromat (BrO3), Jodat (IO3-)
= broj grupe − 4 *-it Hlorit (ClO2), Bromit (BrO2)
= broj grupe − 6 hipo-*-it Hipohlorit (ClO), Hipobromit (BrO)

Reference[уреди]

  1. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  2. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  3. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  4. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Литература[уреди]