Oktavija Batler

Oktavija Batler
Oktavija Estel Batler potpisuje svoju knjigu
Информације
Датум рођења	22. jun 1947.
Место рођења	Pasadena, Kalifornija (SAD)
Датум смрти	24. februar 2006.
Место смрти	Lejk Forest Park, Vašington (SAD)
Дела
Потпис

Oktavija Estel Batler (engl. Octavia Estelle Butler; 22. jun 1947. — 24. februar 2006.) je američka spisateljica naučne fantastike, jedna od nekoliko afroamerikanki koje pišu u tom žanru i svakako najpoznatija. Dobila je Hugo i Nebula nagrade. Godine 1995. postala je prva spisateljica naučne fantastike koja je primila stipendiju „Genije“ Mekartur fondacije (engl. the MacArthur Foundation "Genius" Grant).

Poreklo

Batlerova je rođena i odrasla u Pasadeni u Kaliforniji. Njen otac Loris, čistač cipela, umro je dok je bila beba,tako da su je podigle baba i majka Oktavija M. Batler koja je radila kao kućna pomoćnica kako bi izdržavala porodicu. Oktavija je odrastala u rasno mešovitom komšiluku. Prema Nortonovoj antologiji afro američke književnosti („the Norton Anthology of African American Literature“), Oktavija je bila „introspektivno, jedino dete u rigidnom baptističkom domaćinstvu“ i „rano su je privukli časopisi kao sto su „Amazing“, „Fantasy and Science Fiction“i „Galaxy“ tako da je uskoro zatim počela da čita sve klasike naučne fantastike“.

Oktavija Juniorka, čiji je nadimak bio Džuni (engl. Junie), bila je veoma stidljiva i sanjalica, a kasnije joj je dijagnostifikovana i disleksija. Sa 10 godina počela je da piše kako bi „pobegla od usamljenosti i dosade“; u 12-oj godini je počelo njeno životno interesovanje za naučnu fantastiku. „Pisala sam svoje pričice, i kada mi je bilo 12 godina, gledala sam loš naučno fantastični film Đavolska devojka sa Marsa („Devil Girl from Mars“), i tada sam odlučila da mogu da napišem bolju priču od te. Iskuljučila sam televizor i nastavila da probam, i pišem naučnu fantastiku još od tada“, ispričala je spisateljica za magazin „Black Scholar“.

Obrazovanje i lični život

Pošto je 1968. dobila diplomu Pasadena Siti Koledža, upisala se na Kalifornija Stejt Univerzitet u Los Anđelesu. Posle nekog vremena je napustila ovaj univerzitet i počela je da pohađa časove pisanja na UCLA ogranku. Batlerova će kasnije navoditi 2 radionice pisanja kao „navredniju pomoć koju sam primila u vezi sa mojim pisanjem“: 1969-1970: Radionica otvorenih vrata u organizaciji Esnafa scenarista Amerike (the Screenwriters' Guild of America) - mentorski program za Latino i afro američke pisce. Na ovim radionicama je Oktavija upoznala priznatog pisca naučne fantastike Harlana Elisona (Harlan Ellison). 1970: Klarion radionica za pisce naučne fantastike (The Clarion Science Fiction Writers Workshop) koju joj je preporučio Elison i gde je prvi put upoznala Semjuela Delanija (Samuel R. Delany).

U novembru 1999. preselila se u Sijetl. Sebe je opisala kao „udobno asocijalnog pustinjaka u sred Sijetla - pesimistkinju ako nisam pažljiva, feministkinju, crnkinju, bivšu baptistkinju, ulje-voda kombinaciju ambicije, lenjosti, nesigurnosti,izvesnosti i želje“.

U svojim delima se bavi problemima vezanim za rasu, rod, seksualnost.

Umrla je 24. februara 2006. u 58-oj godini, ispred svoje kuće u Lejk Forest Parku. Neke vesti su prenele da je umrla od povreda glave koje je zadobila tako što je pala i udarila o pločnik, dok drugi prenose da je umrla od moždanog udara koji je bio posledica zadobijenih povreda. Jedna verzija, koju podupire Locus magazin je da je moždani udar uzrok pada i povreda glave.

Karijera

Njena prva objavljena priča „Crossover“ pojavila se u Klarion antologiji iz 1971; drugu kratku priču „Childfinder“ otkupio je Harlan Elison za nikad obajavljenu kolekciju „The Last Dangerous Visions“. „Mislila sam da uspevam kao spisateljica...“ Oktavija je napisala u svojoj kolekciji kratkih priča „Bloodchild and Other Stories“, „Zapravo, ispred mene je bilo još 5 godina odbijenica i užasnih malih poslova pre nego što sam prodala još jednu reč“.

Radovi

Dela Oktavije Batler nisu prevedena na srpski jezik.

Serije

• Serija „Patternist“
  • „Patternmaster“ (1976)
  • „Mind of My Mind“ (1977)
  • „Survivor“ (1978)
  • „Wild Seed“ (1980)
  • „Clay's Ark“ (1984)
  • „Seed to Harvest“ (kompilacija; 2007-ne uključuje „Survivor“)
• „Lilith's Brood“ (prethodno trilogija „Xenogenesis“)
  • „Dawn“ (1987)
  • „Adulthood Rites“ (1988)
  • „Imago“ (1989)
• Serija „Parable“
  • „Parable of the Sower“ (1993)
  • „Parable of the Talents“ (1998)

Samostalni romani

• „Kindred“ (1979)
• „Fledgling“ (2005)

Kratke priče

• „Bloodchild and Other Stories“ (1995); Drugo izdanje sa dodatnim pričama (2006)

Članci

• „A Few Rules For Predicting The Future“ - Essence (magazin)“
• „AHA! MOMENT-Eye Witness“ - oprah.com“

Nagrade

Osvojila

• 2010: Izabrana za Hol slavnih naučne fantastike (Science Fiction Hall of Fame)
• 2000: Nagrada za životno delo američkog PEN centra
• 1999: Nebula za najbolji roman - „Parable of the Talents“
• 1995: Stipendija "Genije" Mekartur Fondacije (MacArthur Foundation "Genius" Grant)
• 1985: Hugo za najbolju priču - „Bloodchild“
• 1985: Locus za najbolju priču - „Bloodchild“
• 1985: Nagrada Science Fiction Chronicle za najbolju priču - „Bloodchild“
• 1984: Nebula za najbolju priču - „Bloodchild“
• 1984: Hugo za najbolju kratku priču - „Speech Sounds“
• 1980: Nagrada Creative Arts, „L.A. YWCA“

Nominovana

• 1994: Nebula za najbolji roman - „Parable of the Sower“
• 1987: Nebula za najbolju priču - „The Evening and the Morning and the Night“
• 1967: Peto mesto, „Writer's Digest Short Story Contest“