Organela

Из Википедије, слободне енциклопедије

Organela u ćelijskoj biologiji je specijalizovana podjedinica ćelije koja je funkcionalno izdvojena od ostatka ćelije vlastitom lipidnim dvoslojem.[1]

Tipična životinjska ćelija. Organele i ćelijske strukture unutar citoplazme: (1) jedarce (2) jedro (3) ribozom (4) vezikula (5) hrapavi endoplazmatični retikulum (6) Goldžijev aparat (7) citoskelet (8) glatki endoplazmatični retikulum (9) mitohondrija (10) vakuola (11) citosol (12) lizozom (13) centriol

Istorija i terminologija[уреди]

Naziv organela je nastao po analogiji ćelijskih struktura s telesnim organima, o čemu svedoče najraniji objavljeni radovi u kojima se spominje isključivo latinski naziv organum. Prvi koji je upotrebio deminutivni oblik „organulum“ bio je nemački zoolog Karl August Mobijus (1884). Iz konteksta njegovog rada se može zaključiti da se pri izboru naziva ipak ograničio na reproduktivne strukture jednoćelijskih organizama.[2][3][4][5]

Termin organela se uvrežio tek nekoliko godina kasnije obuhvativši i ćelijske strukture više ćelijskih organizama, o čemu svedoči delo Bengta Lidforsa iz 1915 („Organi ili organele“). Dvadesetih godina organele su zadobile razna značenja, od pokretnih ćelijskih celina (Kuhn), do vanćelijskih i unutarćelijskih skeletnih sastava (Hartmann). Unatoč prijedlogu Alberta Frej-Vislinga (1978.) da se naziv odnosi samo na strukture koje pretvaraju energiju (centrozom, ribozom, jedarce), i tvrdnjama zagovornika endosimbiontičke teorije prema kojoj organela mora sadržavati vlastita nasledna uputstva (mitohondrija, hloroplast), zadržala se danas prihvaćena definicija.

Organele su vidljive isključivo mikroskopski, putem metoda frakcionisanja ćelija. Najraznovrsnije tipove organela nalazimo kod eukariotskim ćelija viših organizama, iako su nedavno izneti dokazi o njihovu prisustvu kod prokariota.[6] Uz navedene organele postoje i ćelijske strukture sastavljene od nakupina makromolekula koje izvršavaju određenu specifičnu funkciju, a za koje ne možemo upotrijebiti isti naziv.

Organele eukariota[уреди]

Eukariote su strukturno najsloženiji tip ćelija. One su po definiciji organizovane u manje odeljke zatvorene lipidnim membranama, koje su slične ćelijskog membrani. Veće organele (npr. jedro i vakuole) se raspoznaju već pod svetlosnim mikroskopom, pa spadaju među prva otkrića nakon izuma mikroskopa.

Veće eukariotske organele
Organela Glavna funkcija Građa Organizmi
hloroplast (plastid) fotosinteza dvomembranski biljke, protisti sadrži neke gene
endoplazmatični retikulum translacija i zavijanje proteina (hrapavi ER), metabolizam lipida (glatki ER) jednomembranski svi eukarioti hrapavi ER je prekriven ribozomima, u obliku je ploćastih vreća; glatki ER je tubularnog oblika
Goldžijev aparat sortiranje i modifikovanje proteina jednomembranski svi eukarioti cis-lice najbliže ER-u; trans-lice najdalje od ER-a
mitohondrija proizvodnja energije dvomembranski većina eukariota sadrži neke gene
vakuola pohrana, homeostaza jednomembranski eukarioti
jedra održavanje DNK, transkripcija RNK jednomembranski svi eukarioti sadrži genom
Manje eukariotske organele i ćelijski sastojci
Organela / Makromolekul Glavna funkcija Građa Organizmi
akrozom pomaže fuziju spermatozoe s jajetom jednomembranski većina životinja
autofagozom odvaja citoplazmatski materijal pred razgradnju dvomembranski svi eukarioti
centriol polazište citoskeleta tubularni proteini životinje
trepetljika (cilijum) gibanje u vanjskom mediju tubularni protein životinje, protisti, neke biljke
glikozom provodi glikolizu jednomembranski protozoa
glioksizom pretvaranje masti u šećere jednomembranski plants
hidrogenozom proizvodnja energije i vodika dvomembranski neki jednostanični eukarioti
lizozom razgradnja makromolekula jednomembranski većina eukariota
melanozom pohrana pigmenta jednomembranski životinje
mitozom nepoznato dvomembranski neki jednostanični eukarioti
miofibril kontrakcija mišića filamenti životinje
jedarce proizvodnja ribozoma protein-DNK-RNK većina eukariota
parentezom nepoznato nepoznato gljive
peroksizom razgradnja vodonik peroksida jednomembranski svi eukarioti
ribozom translacija RNK-protein eukarioti, prokarioti
vezikula transport tvari jednomembranski svi eukarioti

Ostale strukture:

Organele prokariota[уреди]

Prokariote ne pokazuju eukariotski stupanj složenosti, pa se ranije smatralo da odražavaju jako oskudnu unutarnju organizaciju, tj. da nemaju unutarnje membranom zatvorene strukture. Te su tvrdnje u pitanje dovela nedavna otkrića proteinskih mikroodeljaka i lipidnih magnetozoma.

Prokariotske organele i ćelijski sastojci
Organela / Makromolekul Glavna funkcija Građa Organizmi
karboksizom fiksiranje ugljenika proteinski omotač neke bakterije
hlorozom fotosinteza iskorištavanje svetlosne energije zelene sumporne bakterije
flagelum gibanje u vanjskom mediju proteinsko vlakno neke prokariote i eukariote
magnetozom magnetsko orijentisanje neorganski kristal, lipidna membrana magnetotaksne bakterije
nukleoid održavanje DNK transkripcija u RNK DNK-protein prokarioti
plazmid mijenjanje DNK kružna DNK neke bakterije
ribozom translacija RNK-protein eukarioti, prokarioti
tilakoid fotosinteza proteini fotosastava i pigmenti -

Reference[уреди]

  1. ^ Lynsey Peterson (19. 4. 2010.). „Mastering the Parts of a Cell“. Lesson Planet Приступљено 19. 4. 2010.. 
  2. ^ Bütschli, O. (1888). Dr. H. G. Bronn's Klassen u. Ordnungen des Thier-Reichs wissenschaftlich dargestellt in Wort und Bild. Erster Band. Protozoa. Dritte Abtheilung: Infusoria und System der Radiolaria.. стр. 1412. 
  3. ^ Amer. Naturalist. 23, 1889, S. 183
  4. ^ „Journal de l'anatomie et de la physiologie normales et pathologiques de l'homme et des animaux“. 
  5. ^ Möbius, K. (September 1884). „Das Sterben der einzelligen und der vielzelligen Tiere. Vergleichend betrachtet“. Biologisches Centralblatt 4 (13,14): 389–392, 448. 
  6. ^ Kerfeld, Ca; Sawaya, Mr; Tanaka, S; Nguyen, Cv; Phillips, M; Beeby, M; Yeates, To (August 2005). „Protein structures forming the shell of primitive bacterial organelles.“. Science 309 (5736): 936–8. DOI:10.1126/science.1113397. PMID 16081736. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]