Otpuštanje

Из Википедије, слободне енциклопедије

Otpuštanje (čelika) je termička obrada, u kojoj se materijal zagreva do određene temerature, kako bi se uticalo na njegova svojstva i strukturu a naročito se na poboljšanje otpornosti na visoku napregnutost. Ova tehnologija se primenjuje kod čelika, aluminijuma i drugih metala koji nisu bazirani na čeliku i legurama, ali i u proizvodnji stakla.

Zakaljeni čelik se odlikuje visokom tvrdoćom, no i velikom krtosti i veoma znatnim unutrašnjim naprezanjima. Da bi se zaostala naprezanja smanjila, a žilavost povećala, čelični delovi se posle kaljenja obavezno otpuštaju. Režim otpuštanja (temperatura i vreme na kojoj se čelik drži) zavisi od zahtevanih osobina.

Prema temperaturi otpuštanja razlikuje se:

  • Nisko (150-250°C):radi smanjenja unutrašnjih napona i povećanja udarne žilavosti;
  • Srednje( 350-450°C),radi postizanja visoke čvrstoće,elastičnosti i udarne žilavosti;
  • Visoko otpuštanje ili poboljšavanje (temperatura otpuštanja je oko A1 tačke) na temperaturi od 560°-580°C.Primenjuje se radi dobijanja optimalne kombinacije mehaničkih svojstava,visokog nivoa svojstva otpornosti i dobre plastičnosti i žilavosti.

Cilj poboljšanja je postizanje dovoljno disperzne feritno-karbidne smeše.

Literatura[уреди]

  • Љубомир Недељковић, „Металургија челика“, Скрипта, Технолошко-Металуршки Факултет у Београду, 1985
  • Љубомир Недељковић, „Металургија специјалних челика“, Скрипта, Технолошко-Металуршки Факултет у Београду, 1985
  • H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005
  • Stalschluessel-Taschenbuch, Verlag Stalschluessel Wegst GmbH, Marbach, 2001