Ovas
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Ovas | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Zrno ovsa
|
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Avena sativa L. (1753) |
||||||||||||||
| Екологија таксона |
Ovas ili zob (Avena) je rod skrivenosemenica koja pripada familiji trava (Poaceae). Poseduje veliki privredni značaj. Koristi se za ishranu ljudi i domaćih životinja. Površine pod ovsom u svetu iznose oko 14 miliona ha. Najveći značaj ima vrsta Avena sativa - gajeni ovas (on poseduje 2n=42 hromozoma). Koren mu je dobro razvijen i klija sa tri primarna korenčića.
Stablo je člankovito, i otpornije na poleganje od ostalih strnih žita. Prosečne visine oko 80-120cm. List je lancetast, paralelne nervature i bez roščića (aurikula). Cvetovi su smešteni u cvast metlicu. Ovas je tipično samooplodna biljka, plod je krupa, najčešće plevičasta. Postoji ozima i prolećna forma ovsa.
[уреди] Lekovito delovanje
Ovas je neobicno važan u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važnije vitamine i minerale. Koristi se za lečenje malokrvnosti, raznih katarnih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kupelji pripremljeni od zobne slame veoma su korisne u bolestima bubrega, bubrežnih kamenaca i gihta, zatim kod svih reumatičnih poteškoća, kod krstobolje, kočenja svih vrsti te kod bolesne jetre.
 |
Овај незавршени чланак Ovas везан је за биљке. Користећи правила Википедије, проширите га. |
