Pantenol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Pantenol
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 16485-10-2 YesY, 81-13-0 R YesY
PubChem[2][3] 4678
131204 R
5748487 S
ChemSpider[4] 4516 YesY, 115991 R YesY, 4677984 S YesY
UNII 1O6C93RI7Z YesY
EINECS broj 240-540-6
KEGG[5] D03726
MeSH dexpanthenol
ChEBI 27373
ChEMBL[6] CHEMBL1200979 YesY
RTECS ES4316500
ATC A11HA30,D03AX03, S01XA12
Bajlštajn 1724945, 1724947 R
3DMet B00882
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C9H19NO4
Molarna masa 205.25 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 1,2 g mL−1 (na 20 °C)
Tačka topljenja

66-69 °C, 339-342 K, 151-156 °F

log P −0,989
pKa 13,033
Baznost (pKb) 0,964
Indeks refrakcije (nD) 1,499
Opasnost
LD50 10,100 mg kg−1 (intraperitonealno, miš)
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Pantenol je alkoholni analog pantotenske kiseline (vitamina B5), i stoga je provitamin B5. U organizmima se brzo oksidizuje do pantotenata. Pantenol je veoma viskozna transparentna tečnost na sobnoj temperaturi, dok su soli pantotenske kiseline (na primer natrijum pantotenat) tipično beli prahovi. On je rastvoran u vodi, alkoholu i propilen glikolu, kao ietru i hloroformu, i u maloj meri u glicerinu.

Pantenol ima dva enantiomera, D i L. Samo je D-pantenol (dekspantenol) biološki aktivan, međutim obe forme imaju sposobnost ovlažavanja. Za kozmetičku upotrebu, pantenol može da u bilo D formi, ili kao racemska smeša D i L (DL-pantenol).

Reference[уреди]

  1. ^ „Dexpanthenol - Compound Summary“. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 25. 3. 2005.. Identificaion Приступљено 29. 6. 2012.. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit

Spoljašnje veze[уреди]



Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).