Peptid YY

Из Википедије, слободне енциклопедије
Peptid YY

PDB prikaz baziran na 1qbf.
Dostupne strukture
1qbf, 1ru5, 1ruu, 2dez, 2df0
Identifikatori
Simboli PYY; PYY1
Vanjski ID OMIM600781 MGI99924 HomoloGene3066 GeneCards: PYY Gene
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 5697 217212
Ensembl ENSG00000131096 ENSMUSG00000017311
UniProt P10082 Q3V334
RefSeq (mRNA) NM_004160 NM_145435
RefSeq (protein) NP_004151 NP_663410
Lokacija (UCSC) Chr 17:
39.39 - 39.44 Mb
Chr 11:
101.92 - 101.92 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Peptid YY je kratak (36-aminokiselina) protein koga oslobađaju ćelije ileuma i debelo crevo u responsu na unos hrane. Kod ljudi on umanjuje apetit. On je takođe poznat kao PYY, peptid tirozin tirozin, ili pankreasni peptid YY3-36.[1]

Struktura[уреди]

Peptid YY je srodan sa pankreasnom peptidnom familijom, jer je 18 od njegovih 36 aminokiselina locirano u istim pozicijama kao kod pankreasnog peptida.[2] Postoje dve glavne forme peptide YY: PYY1-36 i PYY3-36 koji imaju PP strukturni motiv. Međutim, najčešća forma cirkulišućeg PYY je PYY3-36, koja se vezuje za Y2 receptor (Y2R) Y familije receptora.[3] Peptid YY3-36 (PYY) je linearni polipeptid koji se sastoji od 36 aminokiselina.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ „Entrez Gene: PYY peptide YY“. 
  2. ^ DeGroot, Leslie Jacob (1989). J. E. McGuigan. ed. Endocrinology. Philadelphia: Saunders. стр. 2754. ISBN 0-7216-2888-5. 
  3. ^ Murphy KG, Bloom SR (December 2006). „Gut hormones and the regulation of energy homeostasis“. Nature 444 (7121): 854-9. DOI:10.1038/nature05484. PMID 17167473. 

Literatura[уреди]

  • Ekblad E, Sundler F (2002). „Distribution of pancreatic polypeptide and peptide YY.“. Peptides 23 (2): 251-61. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00601-5. PMID 11825640. 
  • Sandström O, El-Salhy M (2002). „Ontogeny and the effect of aging on pancreatic polypeptide and peptide YY.“. Peptides 23 (2): 263-7. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00603-9. PMID 11825641. 
  • Yang H (2002). „Central and peripheral regulation of gastric acid secretion by peptide YY.“. Peptides 23 (2): 349-58. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00611-8. PMID 11825649. 
  • Naruse S, Kitagawa M, Ishiguro H, Hayakawa T (2002). „Feedback regulation of pancreatic secretion by peptide YY.“. Peptides 23 (2): 359-65. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00612-X. PMID 11825650. 
  • Aponte GW (2002). „PYY-mediated fatty acid induced intestinal differentiation.“. Peptides 23 (2): 367-76. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00613-1. PMID 11825651. 
  • Hagan MM (2002). „Peptide YY: a key mediator of orexigenic behavior.“. Peptides 23 (2): 377-82. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00614-3. PMID 11825652. 
  • Mannon PJ (2002). „Peptide YY as a growth factor for intestinal epithelium.“. Peptides 23 (2): 383-8. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00615-5. PMID 11825653. 
  • Tseng WW, Liu CD (2002). „Peptide YY and cancer: current findings and potential clinical applications.“. Peptides 23 (2): 389-95. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00616-7. PMID 11825654. 
  • El-Salhy M, Suhr O, Danielsson A (2002). „Peptide YY in gastrointestinal disorders.“. Peptides 23 (2): 397-402. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00617-9. PMID 11825655. 
  • Imamura M (2002). „Effects of surgical manipulation of the intestine on peptide YY and its physiology.“. Peptides 23 (2): 403-7. DOI:10.1016/S0196-9781(01)00618-0. PMID 11825656. 
  • Beglinger C, Degen L (2007). „Gastrointestinal satiety signals in humans--physiologic roles for GLP-1 and PYY?“. Physiol. Behav. 89 (4): 460-4. DOI:10.1016/j.physbeh.2006.05.048. PMID 16828127. 
  • Eberlein GA, Eysselein VE, Schaeffer M, et al. (1989). „A new molecular form of PYY: structural characterization of human PYY(3-36) and PYY(1-36).“. Peptides 10 (4): 797-803. DOI:10.1016/0196-9781(89)90116-2. PMID 2587421. 
  • Facer P, Bishop AE, Cole GA, et al. (1989). „Developmental profile of chromogranin, hormonal peptides, and 5-hydroxytryptamine in gastrointestinal endocrine cells.“. Gastroenterology 97 (1): 48-57. PMID 2721879. 
  • Tatemoto K, Nakano I, Makk G, et al. (1989). „Isolation and primary structure of human peptide YY.“. Biochem. Biophys. Res. Commun. 157 (2): 713-7. DOI:10.1016/S0006-291X(88)80308-5. PMID 3202875. 
  • Lukinius AI, Ericsson JL, Lundqvist MK, Wilander EM (1986). „Ultrastructural localization of serotonin and polypeptide YY (PYY) in endocrine cells of the human rectum.“. J. Histochem. Cytochem. 34 (6): 719-26. PMID 3517149. 
  • Adrian TE, Ferri GL, Bacarese-Hamilton AJ, et al. (1985). „Human distribution and release of a putative new gut hormone, peptide YY.“. Gastroenterology 89 (5): 1070-7. PMID 3840109. 
  • Lundell I, Blomqvist AG, Berglund MM, et al. (1996). „Cloning of a human receptor of the NPY receptor family with high affinity for pancreatic polypeptide and peptide YY.“. J. Biol. Chem. 270 (49): 29123-8. DOI:10.1074/jbc.270.49.29123. PMID 7493937. 
  • Bard JA, Walker MW, Branchek TA, Weinshank RL (1995). „Cloning and functional expression of a human Y4 subtype receptor for pancreatic polypeptide, neuropeptide Y, and peptide YY.“. J. Biol. Chem. 270 (45): 26762-5. DOI:10.1074/jbc.270.45.26762. PMID 7592911. 
  • Hort Y, Baker E, Sutherland GR, et al. (1995). „Gene duplication of the human peptide YY gene (PYY) generated the pancreatic polypeptide gene (PPY) on chromosome 17q21.1.“. Genomics 26 (1): 77-83. DOI:10.1016/0888-7543(95)80085-Z. PMID 7782089. 
  • Kohri K, Nata K, Yonekura H, et al. (1993). „Cloning and structural determination of human peptide YY cDNA and gene.“. Biochim. Biophys. Acta 1173 (3): 345-9. PMID 8318545. 
  • Batterham RL, Heffron H, Kapoor S, Chivers J, Chandarana K, Herzog H, Le Roux CW, Thomas EL, Bell JD, Withers DJ (2006). „Critical role for peptide YY in protein-mediated satiation and body-weight regulation.“. Cell Metabolism 4 (3): 223-233. DOI:10.1016/j.cmet.2006.08.001. PMID 16950139. 
  • DeGroot, Leslie Jacob (1989). J. E. McGuigan. ed. Endocrinology. Philadelphia: Saunders. 

Spoljašnje veze[уреди]