Pigmeji

Из Википедије, слободне енциклопедије

Pigmeji su crnačka plemena čiji su članovi veoma niskog rasta, i nastanjeni su u tropskoj kišnoj šumi središnje Afrike, od Kameruna preko Konga do unutrašnjosti bivšeg Zaira, a postoji i barem jedna grupa nastanjena u Togou, to su Akebou-Pigmeji. Glavne grupe Pigmeja su: Bakola i Bagyeli u južnom Kamerunu (3,700); Baka; Bedzan u središnjem Kamerunu (manje od 1,000); Tikar; Aka i Mbenzele na severu Demokratske Republike Kongo; Babongo; Mbuti (Bambuti); Efe; Batva (Tva); Bangombe i Babinga u Gabonu. preko 150,000 'crnčića', kako se često oslovljavaju, živi još u tropskoj afričkoj šumi.

Ime[уреди]

Baka plesači pored čoveka normalne visine

Ime Pigmeji (engl. Pygmy) dolazi od grčkog pugme 'šaka', odakle dolazi u latinski kao pugnus. Izvorno to je bila mera za udaljenost od ručnog zgloba do lakta. Iz pugme, kaže Gotch (1995), dolazi i pugmaios, u značenju ' malen poput šake ', ili malen, nerazvijen. Kod Latina reč se pretvorila u pygmaeus, i ušla u engleski kao pygmies, i pigmeji u srpski. Naziv sa početka, negde od 14. veka, označava mitske i apokrifne rase niskoga rasta, a za današnje afričke Pigmeje koristi se tek od 19. veka.

Kultura i istorija[уреди]

Istorija Pigmeja slabo je poznata zbog same njihove izolovanosti. Njih ipak spominje još Homer u Ilijadi, u 8. veku p.n.e. a poznaju ih i stari Egipćani. Evropskim osvajanjem Afrike počeće i uništavanje kišne šume u kojoj žive njihove malene zajednice. Oni su lovci i sakupljači. Od svih ostalih susednih naroda razlikuju se i po svojem jeziku. Životni vek Pigmeja, kao i kod Bušmana, prilično je kratak, i retko kada žive duže od 50 godina.

Šuma je glavni izvor hrane pigmejskoj zajednici. Uz lov za preživljavanje bilo je potrebno i sakupljanje svega što se moglo pojesti, tu spadaju džem, voće, gljive, korenje, termiti, gusenice, puževi. Zajednice Pigmeja su malene, u zavisnosti od obilja hrane koju nudi priroda. Odsutnost od kuće, prisiljavala je Pigmeje da im još mala deca budu za to vreme na aloparentalnoj (od allos =drugi + parentalis =roditeljski) "grbi" starijih članova društva, obično kod dede ili bake, ili nekih drugih starijih članova sela, nešto slično što je bilo kod Mbaja, ali iz potpuno drugih razloga, jer su u ataliku Mbaja deca davana na odgoj u druge porodice, i retko su se posećivale. Kod Pigmeja infant provodi tokom svoje prve 3 nedelje čak 40% vremena na "grbi" drugih starijih ljudi, a do 9 godine muško dete je više u društvu sa muškarcima nego sa ženama. U društvu muškaraca on će veoma mlad postati vešt lovac.

Muški posao uz lov su i ritualne aktivnosti, seča drveta, krčenje malenih parcela šume, sakupljanje meda, izrada muzičkih instrumenata i odbrana od napada opasnih životinja. Za uvođenje u svet odraslih mladi momci prolaze obrede inicijacije tokom kojih će morati da se susretnu sa duhovima šume.

Literatura[уреди]

  • Atem Endaman, E., Processus de sédentarisation des Pygmées du Cameroun, cas des Baka du Canton Dja et Lele Djoum. Yaoundé : Institut des Sciences Humaines. 1980 (Avr.).
  • Thurnbull, C. The Mbuti Pygmies : An ethnographic survey. New York. 1965

Spoljašnje veze[уреди]