Pipekuronijum bromid

С Википедије, слободне енциклопедије
Pipekuronijum bromid
Klinički podaci
Drugs.combromide.html Monografija
Način primeneIntravenozno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije6,22 minuta
Identifikatori
CAS broj68399-58-6 ДаY
ATC kodM03AC06 (WHO)
PubChemCID 50192
DrugBankDB01338 ДаY
ChemSpider45517 ДаY
KEGGC07554 ДаY
ChEMBLCHEMBL1200722 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC35H62N4O4
Molarna masa602,891
  • [H][C@@]12C[C@@H]([C@H](OC(C)=O)[C@@]1(C)CC[C@@]1([H])[C@@]2([H])CC[C@@]2([H])C[C@H](OC(C)=O)[C@H](C[C@]12C)N1CC[N+](C)(C)CC1)N1CC[N+](C)(C)CC1
  • InChI=1S/C35H62N4O4/c1-24(40)42-32-21-26-9-10-27-28(35(26,4)23-31(32)37-15-19-39(7,8)20-16-37)11-12-34(3)29(27)22-30(33(34)43-25(2)41)36-13-17-38(5,6)18-14-36/h26-33H,9-23H2,1-8H3/q+2/t26-,27+,28-,29-,30-,31-,32-,33-,34-,35-/m0/s1 ДаY
  • Key:OWWLUIWOFHMHOQ-XGHATYIMSA-N ДаY

Pipekuronijum bromid je organsko jedinjenje, koje sadrži 35 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 602,891 Da.[1][2]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 0,9
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -8,3
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 59,1

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pipekuronijum_bromid&oldid=27603745”