Piperidin
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Piperidin | |
|---|---|
 |
 |
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | Heksahidropiridin Azacikloheksan Pentametilenamin Azinan |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 110-89-4  |
| PubHem | 8082 |
| HemPauk | 7791 |
| RTECS | TM3500000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C5H11N |
| Molarna masa | 85.15 g/mol |
| Agregatno stanje | bezbojna tečnost |
| Gustina | 0.862 g/ml, tečnost |
| Tačka topljenja |
−7 °C |
| Tačka ključanja |
106 °C |
| Rastvorljivost u vodi | rastvorljiv |
| pKa | 11.22[1] |
| Viskoznost | 1.573 cP na 25 °C |
| Opasnost | |
| ЕU-klasifikacija | Zapaljiv (F) Toksičan (T) |
| NFPA 704 |
 3
3
3
|
| R-oznake | R11, R23/24, R34 |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodna jedinjenja | piridin pirolidin piperazin |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Piperidin (azinan) je organsko jedinjenje sa molekulskom formulom (CH2)5NH. Ovaj heterociklični amin se sastoji od šestočlanog prstena sa pet metilenskih jedinica i jednim atomom azota. On je bezbojna isparljiva tečnost sa mirisom poput amonijačnog, poput bibera[2]. Ime potiče od lat. Piper - biber.[3] Piperidin se koristi kao gradivni blok i hemijski reagens u organskoj sintezi.
Proizvodnja [уреди]
Industrijski se piperidin proizvodi hidrogenacijom piridina, obično upotrebom molibden disulfidnog katalizatora:[4]
- C5H5N + 3 H2 → C5H10NH
Piridin takođe može da bude redukovan do piperidina natrijumom u etanolu.[5]
Literatura [уреди]
- ^ Hall, H.K., J. Am. Chem. Soc., 1957, 79, 5441.
- ^ Frank Johnson Welcher (1947). Organic Analytical Reagents. D. Van Nostrand. стр. 149.
- ^ Alexander Senning (2006). Elsevier's Dictionary of Chemoetymology. Amsterdam: Elsevier. ISBN 0444522395.
- ^ Karsten Eller, Erhard Henkes, Roland Rossbacher, Hartmut Höke “Amines, Aliphatic” Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002 Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a02_001
- ^ C. S. Marvel and W. A. Lazier (1941), „Benzoyl Piperidine“, Organic Syntheses; Coll. Vol. 1: 99
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Piperidin
