Plišana revolucija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили Srpsku plišanu revoluciju 1991., погледајте чланак Plišana revolucija (srpska).
Bina kod spomenika sv. Václava, na trgu 'Vaclavske namjesti' u Pragu

Plišanom ili nežnom revolucijom (češ. "Sametová revoluce"; svk. "Nežná revolúcia") se naziva period promena u bivšoj Čehoslovačkoj, između 17. novembra i 29. decembra 1989, koje su dovele do pada tadašnjeg komunističkog režima u toj državi. Ubrzanju promena doprineo je i raspad bivšeg sovjetskog bloka i rastuće nezadovoljstvo stanovništva.

Događaji koji su prethodili revoluciji[уреди]

Tokom 198889. održano je nekoliko protivladinih demonstracija, dotle nezamislivih u ondašnjem čehoslovačkom društvu zatvorenom prema okolnom svetu i zbivanjima u njemu.


17. novembar 1989.[уреди]

Spomen ploča na Albertovu
  • U petak 17. novembra su se na Albertovu okupili praški studenti u znak sećanja na zatvaranje čeških fakulteta 1939. Skup je organizovao Savez socijalističke omladine. Nakon završetka zvaničnog dela masa je neplanirano krenula u centar grada. Na Nacionalnom bulevaru (češ. Národní třída) demonstranti su sabijeni u uzan prostor i rasterani, od strane policije koje je deo demonstranata prebila pendrecima.
  • 18. novembra, nakon događaja prethodnog dana, u pozorištima i na fakultetima počeli su da se organizuju štrajkačni odbori, koji su zahtevali istragu i kažnjavanje osoba odgovornih za brutalnu intervenciju, posebno nakon što se raširila fama da je prilikom intervencije navodno poginuo student Martin Šmid. Preko vikenda ljudi su palili sveće na mestu događaja.
Spomen ploča na Nacionalnom bulevaru
  • 19. novembra je u praškom pozorištu Dramski klub (češ. Činoherní klub) osnovan Građanski forum (češ. Občanské fórum).
  • Od ponedeljka 20. novembra su se svaki dan održavale mirne demonstracije. Tog dana su novine „Slobodna reč“ objavile prve štampane necenzurisane informacije. „Slobodna reč“ (češ. Svobodné slovo) su bile zvanične novine Čehoslovačke socijalističke partije - marionetske 'opozicione' stranka, koja je bila deo Narodnog fronta u ondašnjoj komunističkoj Čehoslovačkoj.
  • 25. novembra Predsednik Republike Gustav Husak amnestirao je sedmoricu političkih zatvorenika: Dr. Jan Čarnogurski, Dr. Miroslav Kusi, Jirží Ruml, Ing. Petr Uhel, Rudolf Zeman, Ivan Jirous, Ivan Polanski a amnestiran je i glavni urednik časopisa VOKNO František Starek.
  • 25. novembra je u Pragu demonstriralo oko 750.000 ljudi. Samo dan pre toga ih je bilo oko pola miliona.
  • 25. novembra je održan dvočasovni generalni štrajk.

Pod pritiskom demonstracija i raspada ostalih komunističkih režima našla se i Komunistička partija Čehoslovačke. Rastuće nezadovoljstvo građana doprinelo je da se partija odrekne svog monopola na vlast.

Decembar 1989.[уреди]

1990.[уреди]

U junu 1990. održani su prvi demokratski izbori nakon 1946. godine, koji su doveli do formiranja nekomunističke vlade.

Naziv[уреди]

Naziv „plišana revolucija“ (češ. "Sametová revoluce") je od jednog češkog novinara stigao do inostranih medija, a ubrzo potom se proširio i u Čehoslovačkoj.

Gruzija[уреди]

Kao „plišana revolucija“ se nekad označava i „revolucija“ u Gruziji, koja je 2003. godine dovela do pada predsednika Eduarda Ševarnadzea.


Spoljašnje veze[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :