Plumbat
U hemiji, plumbat je so koja ima jedan ili više oksoanjona koji sadrže olovo. Mada se termin plumbat može odnositi bilo na plumbat(II) ili plumbat(IV), on se tradicionalno prvenstveno koristi za plumbat(IV), dok se plumbat(II) naziva plumbit.
Plumbati se formiraju reakcijom olovo(IV) oksida, PbO
2, sa alkalijama. Plumbatne soli sadrže bilo hidratisani plumbatni anjon, Pb(OH)2−
6, ili anhidratne anjone PbO2−
3 (meta-plumbat) ili PbO4−
4 (orto-plumbat).[1] Na primer, rastvaranjem PbO
2 u vrućem, koncentrovanom vodenom rastvoru kalijum hidroksida formira se kalijumova so K
2Pb(OH)
6. Anhidratne soli se mogu sintetisati zagrevanjem metalnih oksida ili hidroksida sa PbO
2. Sve plumbat(IV) soli su veoma jaka oksidiciona sredstva.[1] Neke hidratisane plumbat(IV) soli se razlažu nakon dehidracije. One se takođe razlažu u prisustvu ugljen-dioksida.[2]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Egon Wiberg; Nils Wiberg; Arnold Frederick Holleman (2001). Inorganic chemistry. Academic Press. стр. 920. ISBN 978-0-12-352651-9.
- ^ Amit Arora (2005). Text Book Of Inorganic Chemistry. Discovery Publishing House. стр. 450—452. ISBN 978-81-8356-013-9.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Egon Wiberg; Nils Wiberg; Arnold Frederick Holleman (2001). Inorganic chemistry. Academic Press. стр. 920. ISBN 978-0-12-352651-9.