Posredni softver

Из Википедије, слободне енциклопедије

U najopštijem smislu, posredni softver (engl. middleware, MW) je računarski softver koji pruža servise softverskim aplikacijama izvan opsega operativnog sistema.[1] Stoga middleware nije deo operativnog sistema, ni sistema za upravljanje bazama podataka, niti je deo izvršnog softwera. Posredni softver na primer služi za stvaranje multimedijalnih aplikacija na brz i robusan način. On je kao “lepak za SW”. Posredni softver olakšava onima koji razvijaju softver da izvrše komunikaciju i ulazno-izlazne operacije (input/output), tako da oni mogu da se fokusiraju na specifičnost sopstvene aplikacije.

Tipovi MW servisa[уреди]

  • Komunikacioni: omogućavaju delovima distribuiranih aplikacija da komuniciraju međusobno.
  • Informacioni: omogućavaju aplikacijama pristup i zajedničko korišćenje informacija u mreži.
  • Upravljački: omogućavaju pozivanje udaljenih aplikacija, koordinaciju izvršavanja između višestrukih aplikacija i upravljanje višestrukim izvršavanjem.

Tipovi posrednog sotwera[уреди]

  • RPC (Remote Procedure Call) Middleware.Omogućava da se funkcija pozove iz jednog programa, a da se izvršava unutar drugog, na drugom računaru.
  • MOM (Message Oriented Middleware). Tradicionalni MOM je tipično queueings/w koji koristi poruke kao mehanizam za prebacivanje informacije od tačke do tačke.
  • Na baze podataka orijentisan posredni softver. Aplikacioni programi koriste DB MW kao mehanizam za vađenje informacija iz lokalnih ili udaljenih BP 57.
  • Transakcioni (TPM) posredni softver. Obavljaju posao koordinacije transfera informacija i deljenja metoda između brojnih različitih resursa.
  • Distribuirani objekti (CORBA, COM/DCOM). Distribuirani objekti su u osnovi mali aplikacioni programi koji koriste standardne interfejse i protokole za međusobnu komunikaciju.

Reference[уреди]