Princ Ahmed

Из Википедије, слободне енциклопедије
Princ Ahmed
Датум рођења 1462
Место рођења Amasja (Osmansko carstvo)
Датум смрти 1510
Гроб Маниса
Титула Princ Osmanskog carstva
Порекло
Династија Osmanlije
Отац Bajazid II
Мајка Ajše hatun
Породица
Супружник Sultanija Asije
Деца Princ Murat
Princ Osman
Sultanija Fatma
Princ Mehmed
Princ Ali
Sultanija Melšah

Princ Ahmed (tur. Şehzade Ahmet; 14621510) bilo je najstarije dete sultana Bajazita II. Umro je u svojoj 48. godini. Princ Ahmed bi verovatno trebao postati sledeći sultan. Ali je njegov brat sultan Selim I. uspeo da otkrije istinu sultanu Bajazitu Drugom da se Ahmed sprema da ga svrgne sa prestola. Sultan Bajazid II je naložio Selimu I da pogubi svog brata, što je sultan Selim I i uradio. Princ Ahmed je sahranjen u Manisi. U čast svog brata Selim I je podigao džamiju i nazvao ju je Ahmed-Džamija.[1][2]

Istorija[уреди]

Takođe smatra se da je Ahmed najviše mrzeo Sultana Selima I po istorijskim činjenicama dok su imali 11 godina Sultan Selim I ga je slučajno nožem ogrebao po obrazu. Dok su jednom prilikom bili na planini Ahmed je pokušao da gurne Sultana Selima I, ali mu je Sultan Selim I zaustavio ruku i oborio ga nasred zemlje.

Biografija[уреди]

Ahmet je rođen kao najstariji sin sultana Bajazita II, i zbog toga je imao najviše šanse da dođe na presto. Nije bio baš u najboljim odnosima sa svojim mlađim bratom Selimom. Zato što je Selim hteo presto za sebe, Selim je čak uspeo da Ahmeda ocrni pred sultanom, te zauvek izbrisao njegovu sudbinu za sultana, Bajazid uveren da se Ahmet sprema da ga svrgne sa prestola pogubljuje svog najstarijeg sina te postavlja Selima za naslednika. Sumnja se da je Ahmet rođen u Amasji 1462 godine, kao mali je bio bolji mačevalac od Selima, i bio je veoma velik u očima sultana Bajazita II sobzirom da ga je nameravao postaviti za naslednika, sto je naravno Selimu smetalo. Pogubljen je nevin po naređenju sultana Bajazita. Njegov brat Selim I ga je sahranio u Manisi i podigao džamiju po njemu. Imao je suprugu po imenu Asije, dva sina princa Murata i princa Osmana i jednu ćerku Sultaniju Fatmu.

Reference[уреди]

  1. ^ Joseph von Hammer: Geschichte der osmanischen Dichtkunst (condensation Mehmet Ata) Millitet yayınları, İstanbul pp. 229-236
  2. ^ NicolaeJorga:Geschichte des Osmanischen, (trans. by Nilüfer Epçeli), Yeditepe yayınevi, İstanbul, ISBN 975-6480-19-X, pp. 263-264