Pritajeno zlo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Pritajeno zlo
Resident Evil

{{{opis_slike}}}

Režija Pol Anderson
Producent Pol Anderson
Džeremi Bolt
Bernd Ajhinger
Dejvid Džonson
Uloge Mila Jovović (Alis)
Mišel Rodrigez (Rejn Okampo)
Erik Mejbijus (Met Edison)
Džejms Pjurfoj (Spens Parks)
Kolin Salmon (One)
Martin Kruz (Kaplan)
Žanr Horor, SF, akcija
Izdavačka kuća Sony
Godina 2002
Trajanje 100 min
Zemlja Flag of the United Kingdom.svg UK, Flag of Germany.svg Nemačka, Flag of France.svg Francuska, Flag of the United States.svg SAD
Jezik Engleski
Budžet 32.000.000 $
IMDb veza

Pritajeno zlo (engl. Resident Evil) je naučnofantastični horor zasnovan na serijalu video igara Resident Evil kompanije Capcom i prvi u serijalu filmskih adaptacija. Režirao ga je Pol V. S. Anderson (engl. Paul W. S. Anderson), dok glavnu ulogu igra Mila Jovović (engl. Milla Jovovich). Film je prvi put prikazan u Sjedinjenim Državama 15. marta 2002, a u Japanu 31. avgusta iste godine.

Film su pratila tri nastavka: Pritajeno zlo: Apokalipsa , Pritajeno zlo:Istrebljenje i Pritajeno zlo:Život posle smrti. Apokalipsa se pojavila 10. septembra 2004, dok se Istrebljenje pojavilo 21. septembra 2007, a Zivot posle smrti 15. decembra 2010. Prva dva nastavka nije režirao Anderson, ali je bio scenarista i jedan od producenata.

Film uglavnom pozajmljuje elemente iz igara Resident Evil i Resident Evil 2.

Slogan filma: Tajni eksperiment. Smrtonosni virus. Fatalna greška.

Radnja[уреди]

U gradu Rakunu, koji je udaljen od svega i svačega, na 500 metara ispod zemlje nalazi se tajno istraživačko postrojenje nazvana Košnica. Tamo eksperimentišu sa opasnim virusom, ali se naučnici i osoblje pretvaraju u zombije i oslobađaju mutirane životinje koje su služile za eksperimente. Vlasnik pogona, korporacija Ambrela i vlada da bi prikrili dešavanja, šalju specijalace na čelu sa Rejn (Mišel Rodrigez), da za tri sata izoluju virus pre nego što zarazi ostatak sveta. U tome im pomaže Alis (Mila Jovović), koja zbog izlaganja nervnom gasu, pati od gubitka pamćenja. Dok se njeno sećanje polako vraća, specijalna jedinica mora da isključi glavni računar i da nađe izlaz, boreći se sa zombijima, mutantima i samim računarom, zlom za koje vojna obuka nije mogla da ih pripremi.

Film počinje scenom u kojoj nepoznata osoba u laboratoriji ostavlja posudu u kojij se nalazi neka plava supstanca. Nekoliko minuta kasnije, sistem automatskog obezbeđenja ubija sve osoblje ustanove na različite načine — od davljenja naučnika u hermetički zatvorenoj prostoriji, gušenja zaposlenih otrovnim gasom, ispuštanjem lifta punog ljudi, do obezglavljivanja žene vratima lifta.

U sledećoj sceni, žena po imenu Alis (Alice) budi se pod tušem unutar vile i shvata da ima amneziju. Dok istražuje vilu zarobljava je nepoznati čovek, ali ubrzo zatim njih oboje zarobljava grupa komandosa. Ispostavlja se da je čovek koji je zgrabio Alis zapravo policajac po imenu Met Adison (Matt Adison). Komandosi zatim otvaraju tajna vrata koja vode do podzemne železničke stanice. Na vozu otkrivaju još jednu nesvesnu žrtvu amnezije, čoveka po imenu Spens (Spence). Alis ga prepoznaje sa fotografija venčanja koje je videla u vili. Pogledavši na svoj venčani prsten pročitala je natpis: Vlasništvo korporacije Umbrella.

Mila Jovović kao protagonistkinja, Alis.

Ispostavlja se da su dvoje amnezičara, kao i komandosi zaposleni u korporaciji Umbrella. Voz ih vozi do Košnice, podzemne istraživačke ustanove smeštene u blizini Rakun Sitija, za koju se otkriva da je mesto gde su se zbili užasni događaji s početka filma. Tim komandosa je poslat da utvrdi zbog čega je odbrambeni računar Košnice, Crvena Kraljica (Red Queen), pobila sve osoblje. Takođe, ona je odgovorna i za ispuštanje nervnog gasa u vilu, koji je uzrokovao Alisinu i Spensovu amneziju, ali će tokom filma Alisi polako početi da se vraća pamćenje.

Ekipa uspeva da pronađe put do Kraljičine dvorane, ali dok jedan deo tima pokušava da onesposobi Crvenu Kraljicu ostaje zarobljen u uskom hodniku gde bivaju ubijeni laserskim zracima koji bez problema prolaze kroz meso, kosti i metal. Među preživelima ostaju Alis, Spens, Kaplan, J.D., Rejn (Rain) i Met. Alis i Kaplan isključuju kraljicu, ali se nakon toga sva vrata u ustanovi otvaraju, oslobađajući nemrtvo osoblje. Na povratku do voza preostale preživele napadaju zombiji nastali od ubijenog osoblja. Rejn biva inficirana nakon nekoliko ugriza ovih bića. Nastaje očajnička bitka u kojoj se Met i Alis razdvajaju, a J.D. gine.

Alis otkriva da je Met, uz pomoć svoje sestre Lise (Lisa), nameravao da prošvercuje uzorak T-Virusa koji je uzrokovao da se sve osoblje u laboratoriji pretvori u zombije. Tokom filma Alis ima flešbekove u kojima se priseća da je i sama bila u kontaktu s Lisom, ali još uvek ne zna koja je njena sopstvena uloga u događajima koji su se nedavno zbili. Preživeli se ponovo okupljaju u Kraljičinoj dvorani, prinuđeni da je ponovo uključe kako bi otkrili pravu prirodu virusa i zombija, kao i to kako da nađu izlaz. Kao meru obezbeđenja, Kaplan isključuje njen prekidač snage, što bi uzrokovalo njenim uništenjem u slučaju da pokuša da ih prevari.

Scena u kojoj Alis i ostali pokušavaju da pobegnu od zombija

Dok Alis i ostali pokušavaju da pobegnu kroz pomoćne tunele presreću ih zombiji. Rejn je teško povređena i na ivici je snage. Kaplan ostaje odsečen od ostalih, okružen mnoštvom nadolazećih zombija. Na putu ka izlazu ponovo prolaze kroz laboratoriju s početka. Alis se priseća da postoji antivirus koji bi mogao da izleči zaraženu Rejn, ali stigavši u laboratoriju otkrivaju da su uzorci T-Virusa nestali. Ovo međutim budi Spensovo sećanje na to da je zapravo on taj koji je na početku bacio posudu s virusom u laboratoriju. Nakon toga zarobljava ostale u laboratoriju i odlazi ka vozu gde se nalazi kofer sa bočicama antivirusa. Pre no što uspeva da ga ubrizga u sebe, ubija ga Liker (Licker), mutant-čudovište nastalo direktnim ubrizgavanjem T-Virusa u živo tkivo. Kraljica predlaže da poštedi život Alisi i Metu ukoliko pristanu da ubiju Rejn koja je najduže inficirana. Dok Liker pokušava da stigne do njih kroz laboratoriju, uništavajući sve pred sobom, razjarena Alis razbija Kraljičin monitor i odjednom dolazi do nestanka struje. Vrata laboratorije se otvaraju i pojavljuje se Kaplan, koji je spržio Crvenu Kraljicu kako bi ostalima omogućio da pobegnu.

Preživeli žure da stignu na drugi kraj podzemne železnice pre nego što se svi izlazi zatvore kako virus ne bi mogao da napusti ustanovu. Međutim, na vozu se nalazi i Liker koji ubija Kaplana nakon što Meta kandžama izgrebe po ruci. Alis uspeva da Likerov jezik probode čeličnkom šipkom i time ga prikuje za pod na kome se nalaze podna vrata. Zatim doziva Meta da otvori vrata, ali on je u međuvremenu prinuđen da ubije Rejn, koja se uprkos tome što je primila protivotrov pretvorila u zombija (moguće da je usled toga što je primila toliko različitih ugriza, nakon toliko vremena protivotrov bio nedelotvoran). Nakon što njen leš pada na otpusno dugme, podna vrata vagona se otvaraju i Liker gine nakon što biva vučen po šinama, pri čemu se zapaljuje.

Met i Alis uspevaju da pobegnu trenutak pre no što će se vrata podzemne železnice zatvoriti. Met počinje da pati od mutacije nastale kao poledica Likerovih ogrebotina. Njih dvoje ubrzo zarobljavaju naučnici iz korporacije Umbrella (koji spominju prebacivanje Meta u Program Nemezis — aluzija na sledeći nastavak), a onda jedan od njih naređuje da se Košnica ponovo otvori kako bi se utvrdilo šta se tamo zapravo dogodilo. Nakon nekog vremena Alis se budi u bolnici Rakun Sitija, nakon što je prošla brojna testiranja i uspeva da pobegne samo da bi otkrila da je grad u haosu i da je napušten. Uzima sačmaru iz najbližeg policijskog automobila spremajući se da se suoči sa Apokalipsom.

Proizvodnja[уреди]

Film je pvobitno dobio zeleno svetlo 1999. godine kada je Džordž A. Romero (George A. Romero) potpisao ugovor kao scenarista i reditelj filma. Kada su Sony i Capcom odbili njegov scenario otpustili su ga i produkcija je ostala u zastoju.[1] Početkom 2000. Sony je unajmio Pola Andersona da napiše scenario za film. Producentima se svideo njegov predlog i ponudili su mu režisersko mesto. Produkcija je počela sredinom 2000. godine. Film je uglavnom sniman u Nemačkoj, a scene u podzemnoj železničkoj stanici snimane su u tada nezavršenoj stanici Rajhstag Berlinskog metroa. Takođe, film je u početku trebalo da ima podnaslov Ground Zero, jer je tada smatran prikvelom video igre. Ovo je izbačeno zbog događaja od 11. septembra.

Anderson je prvobitno imao ideju da film bude alegorija na Alisu u zemlji čuda, ali se od ove ideje odustalo. Uprkos tome, film ima razne reference na ovo delo.[2] Prva, i najočiglednija, je ime glavne junakinje, druga je beli zec na kome se ispitivao T-Virus. Zid koji otvara prolaz do podzemne stanice u obliku ogledala i Crvena Kraljica i njeno ponašanje kada želi da obezglavi/ubije ljude, tekođe su referenca na knjigu; njeno prvo ubistvo je zapravo odsecanje glave. U komentarima vezanim za film otkriva se da je Anderson prvobitno nameravao da svi likovi imaju neke veze sa Alisom u zemlji čuda. Ova ideja nije u potpunosti ostvarena, mada postoji kod nekih likova, recimo Kaplana (koji je poput Zeca zabrinut za vreme).

Muziku za film komponovali su Marko Beltrami (Marco Beltrami) i Merilin Menson (Marilyn Manson). Dok je Beltrami uglavnom komponovao klasične elemente filmske muzike, Menson je zaslužan za sablasne, elektronske i indastrijalne zvuke. Menson je u intervjuu na DVD-u otkrio da je takođe bio inspirisan Alisom u zemlji čuda.[3]

Zombiji[уреди]

Da bi se uverili da će se zombiji (iako se reč zombi ne upotrebljava u filmu) kretati na odgovarajući način, Anderson je unajmio profesionalnog koreografa:

Cquote2.png
Pol nije imao sumnje da statisti za žive mrtvake treba dobiju instrukcije kako treba da se kreću jer nije želeo ni najmanju mogućnost da izgledaju smešno kako to često biva u filmovima sa zombijima.[4]
Cquote2.png
 
— Warnar Van Eeden, koreograf

Pol Anderson je prokomentarisao da kada režiser da primer "kako bi zombi trebalo da se kreće", gotovo svaki glumac i radi upravo tako, uz neznatne izmene. Finalni izgled je smešan umesto da bude zastrašujući. Zbog toga je glumcima rečeno da se kreću onako kako misle da bi zombi trebalo da se kreće. Glumci, prinuđeni da sami smisle svoje pokrete, doprineli su da krajnji rezultat bude veliki broj zombija koji se ne ponavljaju. Dok je za izgled nekih zombija korišćena računarska animacija, izgled većine je postignut samo šminkom.

Reakcije[уреди]

Film je bio komercijalno uspešan, zaradivši 17.707.106 $ prvog vikenda prikazivanja (15. mart17. mart 2002.) Film je zaradio 40.119.709 $ u Sjedinjenim Državama i 102.441.078 $ širom sveta.[5] Pritajeno zlo dobilo je dosta negativnih reakcija filmskih kritičara. Film je dobio samo 33% na Rotten Tomatoes skali.[6] Na IMDb skali nosi ocenu 6.2/10.[7]

Razlike između filma i video igre[уреди]

Film Igrica
Trenirani vojnik korporacije Umbrella po imenu Alis je glavna junakinja u sva tri dela filma. Alis se ne pojavljuje ni u jednoj od igrica. Jedini igrivi ženski likovi su Džil Valentajn (Jill Valentine), Kler Redfild (Claire Redfield), Rebeka Čejmbers (Rebecca Chambers) i Ševa Elomar (Sheva Alomar)
Nemezis je nastao mutacijom Meta Edisona. Nemezis je rezultat implantacije eksperimentalnog parazita u Tajranta (Tyrant), stvorenje koje se ne pojavljuje u filmu.
Vila sa početka filma je vlasništvo korporacije Umbrella i služi kao zaklon za ustanovu koja se skriva pod zemljom. Zvanično samo dvoje ljudi žive u njoj: Spens parks i Alis. Nalazi se približno milju ispod Rakun Sitija. Povezanu sa vilom podzemnom železnicom, ustanovu po imenu Košnica kontroliše inteligentni računar Crvena Kraljica. Zaposleni u laboratoriji za istraživanje virusa uglavnom i žive u njoj. Vila na periferiji je samo jedan deo ogromnog imanja koji korporacija Umbrella koristi za stanovanje svojih radnika i rukovođenje tajnih istraživanje virusa. Kuću je projektovao arhitekta Džordž Trevor (George Trevor) za predsednika korporacije, Ozvela E. Spensera (Ozwell E. Spencer), zbog čega je i dobila nadimak Spenserova vila. Laboratorija (Arklay Research Facility) je smeštena na nivou podruma ove vile.

Референце[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]