Privreda Ekvadora

Из Википедије, слободне енциклопедије
Privreda Ekvadora
Wtcgye.jpg
Valuta Američki dolar (USD)
Fiskalna godina kalendarska godina
Članstvo u organizacijama Andska zajednica naroda, STO, Unasur, ALADI, Merkosur, ALBA
Statistika
BDP (PPP) $114.7 milijardi (2010)
BDP rast 2,4 % (2010)
BDP po stanovniku $7,800 (2010)
BDP po sektoru poljoprivreda: 6.8%, industrija: 32,7%; usluge: 60,3% (2009)
Inflacija (IPC) 3,6 % (2010)
Stanovništvo
ispod linije siromaštva
32,1 % (2010)
Džini indeks 47.9 (2009)
Radna snaga 4.59 milion (urbana) (2009)
Radna snaga
po zanimanjima
poljoprivreda: 8.3%, industrija: 21,2%; usluge: 70,4% (2005)
Glavne industrije naftna industrija, hrana, tekstil, drvo, hemikalije
Razmena
Izvoz $17.37 milijardi (2010)
Glavni izvozni partneri SAD 33,5%, Peru 6,8%, Čile 6,5%, Panama 5,3%, Kolumbija 4,58%, Rusija 4,11% (2009)
Uvoz $17.65 milijardi (2010)
Glavni uvozni partneri SAD 25,4%, Kolumbija 10,6%, Venecuela 6,5% kina 8,02%, Brazil 4,35% (2009)
SDI stock $17.14 milijardi (2009)
Bruto spoljni dug $14.71 milijardi (2010)
Javne finansije
Javni dug 20,2 % (2009)
Prihodi {{{prihodi}}}
Ekonomska pomoć $209.5 miliona (2005)
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Privreda Ekvadora je bazirana na izvozu nafte (ali Ekvador uvozi benzin, jer ne poseduju dovoljan broj rafinerija za preradu nafte, 1 galon iznosi 1.15$). Zemlja izvozi cveće, kakao (za koji tvrde da je najbolji na svetu - i zaista ima specifičan ukus), paradajz, škampe, banane i šećernu trsku.[1]

I pored činjenice da su bogati prirodnim resursima žitelji ove zemlje žive veoma teško. Klasne razlike su veoma vidljive i veliki postotak stanovnštva (50%) živi na ivici egzistencije, 30% čini srednju klasu, a 20% stanovništva je veoma bogato.

Ono što je karakteristično za Ekvador a samim tim i za razvoj njegove privrede je to da je razvijeniji na obali Tihog okeana (regija oko lučkog grda Gvajakila) i u centralnom delu na Andima, dok je Amazonija gotovo nenaseljena.

Godine 2000. Ekvador je imao krizu koja je dovela do uvođenja američkog dolara kao državne monete umesto ekvadorskog sucrea. Dolaskom do stabilizcije monetarnog sistema stanovnici Ekvadora su najveći deo svoje zarade ali i ušteđevine počeli masovno da troše na kupovinu novih automobila i tehnike.

Socijalni program za ugroženo stanovništvo obezbeđuje 30$ mesečne pomoći i besplatne beneficije u državnim bolnicama i institucijama.

Reference[уреди]

  1. ^ „Political economy of Ecuador: teh quandry of governance i economic development“. Political Crises, Social Conflict And Economic Development: The Political Economy of the Andean Region. Edward Elgar Pub. Sep 5 2005. ISBN 1-84542-196-5. 

Literatura[уреди]