Propidijum jodid
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.042.786 |
| |
| Svojstva | |
| C27H34I2N4 | |
| Molarna masa | 668,395 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Propidijum jodid (ili PI) je fluorescentan interkalirajući agens koji se koristi za bojenje ćelija. Propidijum jodide se koristi kao DNK boja u protočnoj citometriji za evaluaciju ćelijske održivosti ili određivanje DNK sadržaja u analizi ćelijskog ciklusa,[3] ili u mikroskopiji za vizualizaciju nukleusa ili drugih organela koje sadrže DNK. Propidijum jodid ne može da prođe kroz membranu živih ćelija, što ga čini korisnim u pravljenju razlike između nekrotičnih, apoptotičnih i zdravih ćelija.[4][5] PI se isto tako vezuje za RNK, iz kog razloga je neophoda tretman nukleazama da bi razlikovalo RNK od DNK bojenja.[6]
Osobine[уреди | уреди извор]
Propidijum jodid je organsko jedinjenje, koje sadrži 27 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 668,395 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 3 |
| Broj donora vodonika | 2 |
| Broj rotacionih veza | 7 |
| Particioni koeficijent[7] (ALogP) | -1,1 |
| Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) | -3,8 |
| Polarna površina[9] (PSA, Å2) | 102,4 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „Propidium Iodide Solution - BioLegend”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2015.
- ^ Lecoeur H (2002). „Nuclear apoptosis detection by flow cytometry: influence of endogenous endonucleases”. Exp. Cell Res. 277 (1): 1—14. PMID 12061813. doi:10.1006/excr.2002.5537.
- ^ „Propidium Iodide”. ThermoFisher.
- ^ Suzuki T, Fujikura K, Higashiyama T, Takata K (1. 1. 1997). „DNA staining for fluorescence and laser confocal microscopy”. J. Histochem. Cytochem. 45 (1): 49—53. PMID 9010468. doi:10.1177/002215549704500107.[мртва веза]
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
