Proteinogena aminokiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије

Proteinogene aminokiseline su aminokiseline koje ulaze u sastav proteina i koje su neophodne za formiranje proteina ćelijskim mehanizmom dekodiranja genetičkog koda[1][2]. Postoje 22 standardne aminokiseline. Kod eukariota je nađena 21 kiselina iz te grupe. Od 22 standardne kiseline, 20 su direktno kodirane univerzalnim genetičkim kodom. Ljudi mogu da sintetišu 11 od tih 20, jednu iz druge ili iz drugih molekula intermedijarnog metabolizma. Drugih 9 se mora uneti hranom, te se stoga nazivaju esencijalnim aminokiselinama. One su histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan, i valin. Ostale dve, selenocistein i pirolizin, se inkorporiraju u proteine putem jedinstvenih sintetičkih mehanizama.

Strukture[уреди]

IUPAC/IUBMB takođe preporučuju standardne oznake za sledeće aminokiseline:

Vidi još[уреди]



Reference[уреди]

  1. ^ Ambrogelly A, Palioura S, Söll D (Jan 2007). „Natural expansion of the genetic code“. Nat Chem Biol 3 (1): 29–35. DOI:10.1038/nchembio847. PMID 17173027. 
  2. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 

Literatura[уреди]

  • Nelson, David L.; Cox, Michael M. (2000). Lehninger Principles of Biochemistry (3rd ed.). Worth Publishers. ISBN 978-1-57259-153-0. 
  • Kyte, J.; Doolittle, R. F. (1982). „A simple method for displaying the hydropathic character of a protein“. J. Mol. Biol. 157 (1): 105–132. DOI:10.1016/0022-2836(82)90515-0. PMID 7108955. 
  • Meierhenrich, Uwe J. (2008). Amino acids and the asymmetry of life (1st ed.). Springer. ISBN 978-3-540-76885-2.