Proteinska kinaza C

Из Википедије, слободне енциклопедије
Proteinska kinaza C
Identifikatori
EC broj 2.7.11.13
IntEnz IntEnz view
BRENDA BRENDA entry
ExPASy NiceZyme view
KEGG KEGG entry
MetaCyc metabolic pathway
PRIAM profile
PDB structures

Proteinska kinaza C', takođe poznata kao PKC (ЕЦ 2.7.11.13), je familija enzima koji kontrolišu dejstvo drugih proteina putem fosforilacije hidroksilnih grupa serinskih i treoninskih aminokiselinskih ostataka tih proteina. PKC enzimi se aktiviraju signalima poput povećanja koncentracije diacilglicerola ili Ca2+. PKC enzimi imaju važnu ulogu u nekoliko kaskada prenosa signala.

PKC familija sadrži deset izoenzima.[1] Oni se dele u tri potfamilije, na osnovu njihovih sekundarnih glasnika: konvencionalna (ili klasična), nova i atipična.[2] Konvencionalni (c)PKC enzimi su izoforme α, βI, βII, i γ. Njima je za aktivaciju potreban Ca2+, diacilglicerol (DAG), i fosfolipid kao što je fosfatidilserin. Novi (n)PKC proteini su δ, ε, η, i θ izoforme, i njima je potreban DAG, ali ne Ca2+. Konvencionalni i novi PKC enzimi su aktivirani istim putem prenosa signal kao fosfolipaza C. Za razliku od njih, atipični (a)PKC enzimi (protein kinaza Mζ i ι / λ izoforme) nisu zavisni od Ca2+ i diacilglicerola. Termin „protein kinaza C“ se obično odnosi na celu familiju.

Izoenzimi[уреди]

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

  1. ^ Mellor H, Parker PJ (1998). „The extended protein kinase C superfamily“. Biochem. J. 332 ( Pt 2): 281–92. PMC 1219479. PMID 9601053. 
  2. ^ Nishizuka Y (1995). „Protein kinase C and lipid signaling for sustained cellular responses“ (abstract). FASEB J. 9 (7): 484–96. PMID 7737456. 

Spoljašnje veze[уреди]