Protoplazma

Из Википедије, слободне енциклопедије
Protoplazma je živi deo ćelije i predstavljenja je organelama i jedrom uronjenima u citoplazmu

Protoplazma je živi deo svih biljnih, životnjiskih i drugih ćelija. Svi organizmi, i biljni i životinjski, sastoje se od ćelija. Mogu da imaju milione ćelija, kao ljudi, ili samo jednu, kao praživotinje. Ali bilo da je to organizam kita, čoveka ili ruže, u svakom od njih zidovi ćelija obavijaju istu životnu supstancu, protoplazmu. Protoplazma se u svakoj ćeliji sastoji uglavnom od dva dela. Jedan je čvršći, središnji deo, zvani jedro, a drugi je mekši, tečniji deo zvani citoplazma.

Sva protoplazma nije ista. U stvari, svaki tip živog bića ima svoju vrstu protoplazme. Iako je protoplazma različita, 99 % protoplazme se sastoji od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota, s tragovima mnogih drugih elemenata. Još uvek se ne zna šta je to što protoplazmu čini živom. Ali znamo da protoplazma obavlja sve ono što samo živa bića mogu da čine. Kad uzmemo hranu, ona se prvo vari ili pretvara u tečnost. Zatim tako svarena hrana mora da se upije i da postane deo protoplazme. Ovaj proces se zove asimilacija. Kao rezultat asimilacije stvara se istrošena protoplazma. To je izvanredno značajan proces, jer pokazuje da protoplazma, od mrtve materije stvara živu, a stranu materiju pretvara u supstancu sličnu sebi. Protoplazma takođe prikuplja i oslobađa svu energiju koju imaju životinje i biljke.

Sva protoplazma kao i tela sačinjena od protoplazme imaju periode delovanja i mirovanja. Protoplazma je osetljiva na spoljašnje nadražaje ili udare. Hemijska jedinjenja je privlače ili odbijaju. Pod dejstvom električne struje se različito ponaša. Ali mnoge stvari o protoplazmi i njenom ponašanju još uvek su za nauku tajna.

Vidi još[уреди]