RAID

С Википедије, слободне енциклопедије

RAID ( излишни низ независних дискова) је технологија складиштења која комбинује више компоненти дискова у логичку јединицу ради редудантности података и побољшања перформанси. Подаци се дистрибуирају преко дискова на један од неколико начина, који се односе на RAID нивое, у зависности од специфичног нивоа редудантности и жељених перформанси.

Термин "RAID" је први пут коришћен 1987. године од стране David Patterson, Garth A. Gibson и Randy Katz са Универзитета Калифорније (Беркли), који је значио редудантни низ јефтиних дискова.[1] Индустрија RAID произвођача касније је имала тенденцију да интерпретира то као акроним који стоји за редудантни низ независних дискова.[2][3][4][5]

RAID се данас користи као општи израз за шеме рачунара који складиште податаке који могу бити подељени и поновљени између више физичких дискова. RAID је пример виртуализације складишта и низу се може приступити помоћу оперативног система као да је један диск. Различите шеме или архитектуре се називају помоћу речи RAID за којом следе бројеви (нпр. RAID 0, RAID 1). Свака шема обезбеђује различити баланс између кључних делова: поузданост и расположивост, перформансе и капацитет. RAID нивои изнад RAID 0 обезбеђују заштиту од непоправљиве (сектор) грешке у читању, као и од квара целог диска.

Историја[уреди | уреди извор]

Norman Ken Ouchi из IBM-а је награђен 1978. године U.S. patent 4,092,732[6] са називом "System for recovering data stored in failed memory unit." Закључак овог патента описује шта ће се касније назвати RAID 5 са пуном траком уписа. Овај патент из 1978. године такође помиње пресликавање или дуплирање дискова (касније ће бити назван RAID 1) и заштиту са посебном парношћу (касније ће бити назван RAID 4) био је пре уметнички у то време.

Термин RAID су први пут дефинисали David A. Patterson, Garth A. Gibson и Randy Katz са University of California, Berkeley, 1987. године. Они су проучавали могућност коришћења два или више диска који изгледају као један уређај за хост систем и објавили су рад "A Case for Redundant Arrays of Inexpensive Disks (RAID)", јуна 1988 година на SIGMOD конференцији.[7]

Стандардни нивои[уреди | уреди извор]

Број стандардних шема је еволуирао. Оне се зову нивои. Првобитно, постојало је пет RAID новоа, али многе варијације се еволуирале – нарочито неколико угњеждених нивоа и многи нестандардни нивои (углавном власнички). RAID нивои и асоцирани формати података су стандардизовани од Storage Networking Industry Association (SNIA) у Common RAID Disk Drive Format (DDF) стандард:[8][9]

RAID 0[уреди | уреди извор]

RAID 0 обухвата стрипинг (али не паритет или пресликавање). Он побољшава перформансе али не доприноси редудантности и не побољшава толеранцију на грешке. Сваки квар диска уништава низ, и вероватноћа расте са повећањем броја дискова у низу.[3]

RAID 1[уреди | уреди извор]

RAID 1 обухвата пресликавање (без парности и стрипинга). Подаци су идентично написани у два (или више) дискова, продукујући на тај начин „пресликани скуп“. Захтев читања се сервисира помоћу један од два диска који садрже тражене податке. Ово може да побољша перформансе ако се подаци читају са диска са најмање тражене латенције и ротационе латенције. Насупрот томе, перформансе писања могу бити деградиране, јер оба диска мора да се ажурирају; тако перформансе писања је одређена споријим од два диска. Низ наставља да ради све, док бар један диск функционише.[3]

RAID 2[уреди | уреди извор]

RAID 2 обухвата стрипинг на битовском нивоу са посвећеним Хаминговим-кодом парности. Све ротације осовина диска су синхронизоване и подаци су тракасти тако да је сваки секвенцијални бит на другом диску. Хамингов-код парности се израчунава преко одговарајућих битова и складишти се на бар једном паритетном диску.[10]

RAID 3[уреди | уреди извор]

RAID 3 обухвата стрипинг на бајтовском нивоу са посвећеном парношћу. Све ротације осовина дискова су синхронизоване и подаци су пругасти тако да је сваки секвенцијални бајт на другом диску. Парност се рачуна преко одговарајућих бајтова и складишти се на посвећеном диску парности.[3] Иако имплементација постоји,[11] RAID 3 се ретко користи у пракси.

RAID 4[уреди | уреди извор]

RAID 4 обухвата стрипинг на нивоу блока са посвећеном парношћу. Парност података се складишти на једном посвећеном диску. RAID 4 је био превасходно коришћен од NetApp, али је сада углавном замењен имплементацијом RAID 6 (RAID-DP).[12]

RAID 5[уреди | уреди извор]

RAID 5 обухвата стрипинг на нивоу блока са дистрибуираном парношћу. Супротно од RAID 4, парност информација је дистрибуирана између дискова. Он захтева да сви дискови сем једног буду оперативни. На квар једног диска, следеће се читање може израчунати из дистрибуиране парности тако да ниједан податак не буде изгубљен. RAID 5 захтева најмање три диска.[3]

RAID 6[уреди | уреди извор]

RAID 6 обухвата стрипинг на нивоу блока са дупло дистрибуираном парношћу. Дупла парност обезбеђује толеранцију на квар од највише два диска. Ово омогућава да веће RAID групе буду практичније, посебно за високо-доступне системе, како дискови високог-капацитета траже више времена да се обнове. Као и код RAID 5, квар једног диска резултује смањењем перформанси целог низа све док се диск не замени.[3]

Угнеждени RAID нивои (RAID 10, 0+1, 100, 30, 50, и 60)[уреди | уреди извор]

RAID нивои могу бити угнеждени. Види Угнеждени RAID нивои.

Поређење[уреди | уреди извор]

Следећа табела омогућава поглед на нека разматрања стандардних RAID нивоа. У сваком случају:

  • Низ ефикасности простора је дат као израз у смислу броја дискова, ; овај израз означава фракциону вредност између нуле и једнице, што представља део збира капацитета дискова који је нама доступан. На пример, ако су три диска повезана у RAID 3, ово даје низ ефикасности простора од тако, ако сваки диск има капацитет од 250 GB, онда низ има укупни капацитет od 750 GB, али капацитет који је тако доступан за складиштење података је само 500 GB.
  • Вредност грешке низа је дата као израз по броју дискова, ; а вредност квара диска, (за који се претпоставља да је исти и независтан за сваки диск) и може се видети као Bernoulli trial. На пример, ако сваки од три диска има вредност квара од 5% током следеће три године, а три диска су повезана у RAID 3, онда ово даје вредност квара низа током следеће 3 године од:
Ниво Опис Мини-мални # дискова Ефикасност простора Толеранција на грешке Вредностквара низа Перформансе читања Перфор-мансе писања Слика
RAID 0 Стрипинг на нивоу
блока без парности и пресликавања 		2 1 0 (ниједна) nX nX RAID Level 0
RAID 1 Пресликавања без парности и стрипинга 2 1/n n−1 диска nX[limit 1] 1X RAID Level 1
RAID 2 Стрипинг на нивоу
бита са посвећеним Хаминговим кодом парности 		3 1 − 1/n ⋅ log2(n-1) RAID 2 може да се опорави од квара једног диска или корум-пирани подаци или парност када је добар корумпирани бит који одговара подацима и парности (Променљиво) (Променљиво) (Променљиво) RAID Level 2
RAID 3 Стрипинг на нивоу
бајта са посвећеном парношћу 		3 1 − 1/n 1 диск
(n−1)X (n−1)X RAID Level 3
RAID 4 Стрипинг на нивоу
блока са посвећеном парношћу 		3 1 − 1/n 1 диск
(n−1)X (n−1)X RAID Level 4
RAID 5 Стрпинг на нивоу
блока са дистрибуираном
парношћу 		3 1 − 1/n 1 диск
(n−1)X (n−1)X RAID Level 5
RAID 6 Стрипинг на нивоу
блока са дупло дистрибуираном
парношћу 		4 1 − 2/n 2 диска

(n−2)X (n−2)X RAID Level 6
RAID 10 Пресликавање без парности и стрипинг блок-нивоа 4 2/n 1 диск/спен nX (n/2)X RAID Level 10
Ниво Опис Мини-мални # дискова Ефикасност простора Толеранција на грешке Вредност квара низа Перформансе читања Перформансе писања Слика

Угнежден (хибридни) RAID[уреди | уреди извор]

У почетку је првобитно назван хибридни RAID,[13] па су многи контролери за складиштење дозвољавали угнеждене RAID нивое. Елементи RAID-а могу бити или индивидуални дискови или сам RAID. Међутим, ако је RAID елемент неког другог RAID-а, то је необично да његови елементи сами себи буду RAID.

Крајњи RAID је познат као највиши низ. Када је највиши низ RAID 0 (као код RAID 1+0 и RAID 5+0) већина продаваца изоставља "+" (чиме се добија RAID 10 и RAID 50, респективно).

  • RAID 0+1: тракасти скуп у пресликаном скупу (минимално 4 диска; паран број дискова) обезбеђује телеранцију квара и побољшава перформансе али повећава комплексност.
Главни разлика од RAID 1+0 је та да RAID 0+1 формира секундарни тракасти скуп да би пресликао примарни тракасти скуп. Низ наставља да ради, ако једнан или више дискова откажу, у истом пресликаном скупу, али ако дискови откажу у оба скупа подаци на RAID су изгубљени.
  • RAID 1+0: (а.к.а RAID 10) пресликани скуп у тракастом скупу (минимално 4 диска; паран број дискова) обезбеђује телеранцију на квар и побољшава перформансе али повећава комплексност.
Главана разлика од RAID 0+1 је та да RAID 1+0 прави тракасти скуп из серија пресликаних дискова. Низ може да издржи вишеструки отказ дискова све док не постоји пресликабање које ће да игуби све дискове.[14]

RAID парност[уреди | уреди извор]

Многи RAID нивои укључују заштиту шеме од грашке која се зове „парност“, широко коришћен метод у информационим технологијама да пружи заштиту од отказа у датом скупу података. Већина користи једноставну НИЛИ парност описану у овом одељку, али RAID 6 користи две одвојене парности базиране респективно на сабирању и множењу у посебном Galois Field или Reed–Solomon error correction.[15]

Не-стандардни нивои[уреди | уреди извор]

Многе конфигурације су другачије од стандардних бројева RAID нивоа, и многе компаније, организације и групе су направиле су своју не-стандардну конфигурацију, у многим случајевима дизајнирану за специјалне потзребе мале ниша групе. Већина не-стандардинх RAID нивоа је у власништву:

  • Linux MD RAID10 (RAID 10) имплементира општи RAID управљач који подразумева стандардни RAID 1 са два диска, и стандардни RAID 1+0 са четири диска, али може имати било који број дискова, укључујући и непарни број. MD RAID 10 може да ради као тракасто и пресликано, чак и са само два диска са f2 распоредом (пресликан са тракастим читањем, дајући перформанс читања као RAID 0; стандардно Linux софтвер RAID 1 не чита тракасто, али може да чита паралелно)[14][16][17]
  • Hadoop има RAID систем који генерише парност фајлова помоћу НИЛИовањем трака блока у једном HDFS фајлу.[18]
  • RAID-F, као имплементација у FlexRAID, обезбеђује RAID преко File System.[19] RAID машине у том систему су не-стандардни и имају своју номенклатуру у облику Tx, где је Т стоји за Толеранцију и х репрезентује ниво толеранције. Најпознатија од свих је Tx машина која обезбеђује RAID∞ (бесконачно) заштиту података и опоравака.

Резервна копија података[уреди | уреди извор]

RAID систем који се користи као секундарно складиште није алтернатива за прављење резервних копија података. У RAID нивоима већим од 0, RAID штити од катастрофалног губитка података узрокованим физичким оштећењем или грешком на једном диску у оквиру низа (или два диска у, код RAID 6). Међутим, прави систем за резервне копије има друге важне карактеристике као што су могоћност обнове старије верзије података, која је потребна за заштиту против софтверских грешака које пишу нежељене податаке на секундарно складиште, и такође да се обнове од корисничких грешака и малициозних брисања података. RAID може бити поражен од катастрофалног отказа који превазилази његову способност опоравка, и наравно, цео низ је у ризику од физичког оштећења ватром, природних катастрофа и људске силе, док се резервне копије могу чувати ван локације. RAID је такође рањив на отказ контролера зато што није увек могуће да РАИД мигрира на нови, други контолер без губитка података.[20]

Имплементација[уреди | уреди извор]

Дистрибуција податак на више дискова може бити реализована или помоћу намењеног компјутерског хардвера или помоћу софтвера. Софтверско решење може бити део оперативног система, или може бити део firmware (firmware је комбинација постојане меморије и програмског кода и података који су сачувани у њему) и управљача добијеног са хардверским RAID контролером.

RAID базиран на софтверу[уреди | уреди извор]

Имплементације софтверског RAID-а сада омогућавају многи оперативни системи. Софтверски RAID може бити имплеметиран као:

  • Слој који апстрахује више уређаја, чиме обезбеђује један витуелни уређај (нпр. Linux-ов md)
  • Више генерички логичан волумен управљања (обезбеђен са највећим сервер- класификаторским оперативним системима, нпр. Veritas or LVM)
  • Компоненета система датотека (нпр. ZFS or Btrfs)

Волумен управљања подршке[уреди | уреди извор]

Сервер класификатор оперативног система обично обезбеђује логично управљање волуменом, који омогућава систему да користи логичне волумене који могу променити величину или могу да буду померени. Често, функције као што су RAID или snapshots су такође подржане.

  • Vinum је логични волумен управљања који подржава RAID 0, RAID 1 и RAID 5. Vinum је део основне дистрибуције FreeBSD оперативног система, и верзије постоје за NetBSD, OpenBSD, и DragonFly BSD.
  • Solaris SVM подржава RAID 1 за boot filesystem, и додаје RAID 0 и RAID 5 подршку (и разне комбинације угнежђених) за дискове података.
  • Linux LVM подржава RAID 0 и RAID 1.
  • HP's OpenVMS обезбеђује форму RAID 0 звану "Volume shadowing", даје могућност за пресликавање података на удаљеним кластер системима.

Подршка систему датотека[уреди | уреди извор]

Неки напредни системи за датотеке су дизајнирани да организују податке директно међу више уређаја за сладиштење (без потребе помоћи од трећег-парти логичног волуменског управљања):

  • ZFS подржава еквиваленте од RAID 0, RAID 1, RAID 5 (RAID Z), RAID 6 (RAID Z2) и верзију тростуке-парности RAID Z3. Како је увек тракаст преко највишег нивоа vdevs, он подржава еквиваленте 1+0, 5+0, and 6+0 угнежђених RAID нивоа (као и тракасти скуп троструке-парности) али не и друге угнеждене комбинације. ZFS је оригинални систем датотека на Solaris-у и такође је доступан на FreeBSD and Linux.[21]
  • Btrfs подржава RAID 0, RAID 1 и RAID 10 (RAID 5 и 6 су у развоју).[22][23]

Подршка оперативног система[уреди | уреди извор]

Многи оперативни системи обезбеђују основну RAID функционалност независно од волумена управљања:

  • Apple-ов OS X и OS X Server подржавају RAID 0, RAID 1, и RAID 1+0.[24][25]
  • FreeBSD подржава RAID 0, RAID 1, RAID 3, и RAID 5 и сва угнеждења преко GEOM модула и ccd.[26][27][28]
  • Linux's md подржава RAID 0, RAID 1, RAID 4, RAID 5, RAID 6, и сва угнеждења.[29][30] Одређено преобликовање/промена величине/операције проширења су такође подржани.[31]
  • Microsoft-ов серверски оперативни систем подржава RAID 0, RAID 1 и RAID 5. Неки од Microsoft-ових кућних оперативних система подржавају RAID. На пример, Windows XP Professional подржава RAID нивоа 0, поред спеновања више дискова, али само ако се користе динамички дискови и волумени. Windows XP може бити модификован да подржава RAID 0, 1 и 5.[32] Windows 8 и Windows Server 2012 представљају RAID-као особину која је позната као Storage Spaces, која такође омогућава корисницима да подесе пресликавање, парност или нема редудантности на folder-by-folder основи.[33]
  • NetBSD подржава RAID 0, 1, 4, и 5 преко његових софтверских имплементација, именованих као RAIDframe.[34]

Временом, повећање брзине артикла CPU је било значајно веће него повећање протока диска;[35] проценат времена домаћег CPU које је потребно да се засити дати број дискова је смањен. На пример, под 100% искоришћењем једног језгра на 2.1 GHz Intel "Core2" CPU, Linux-ов софтвер RAID подсистем (md) верзије 2.6.26 је у стању да израчуна парност информација на 6 GB/s; међутим, три-диска RAID 5 низ који користи дискове способне да подрже операцију писања на 100 MB/s само захтева парност да буде израчунат на брзини од 200 MB/s, што захтева ресурсе од преко 3% једног CPU језгра.

Firmware/управљачки-основан RAID[уреди | уреди извор]

RAID имплементација на нивоу оперативног система није увек компатибилна са системским boot процесима, и генерално је непрактична за кућну верзију Windows-а (као што је описано горе). Међутим, хардвер RAID контролери су скупи и својствени. Да би попунили ову рупу, јефтини "RAID контролери“ су уведени да не садрже наменски RAID контролер чип, већ једноставно стандардни контролер диска са посебним firmware и управљачем; током ране фазе старта RAID се реализује помоћу firmware, и када је оперативни систем потпуно учитан, тада управљачи комплетно преузимају контролу. Сходно томе, такви контролери не могу радити када подршка управљача није доступна за главни оперативни систем.[36]

Подаци пречишћавања/патрола читања[уреди | уреди извор]

Подаци рибања подразумевају периодично очитавање и проверавање помоћу RAID контролера, укључујући и оне који нису иначе приступни. Ово детектује лоше блокове пре употребе.[37]

У неким окружењима, документација се односи на податке рибања као патролно читање. Патролно читање проверава за лоше блокове на сваком складишном уређају у низу, али користи и редудантност низа да опорави лоше блокове на једном диску и да поново додели опорављене податке у резервним копијама на другом месту диска.[38]

RAID са полупроводничким дисковима[уреди | уреди извор]

RAID може да оебзбеди сигурност података са полупроводничким дисковима (SSDs) без трешкова за цео SSD систем. На пример, брзи SSD може да буде пресликан са механичким диском. За ову конфигурацију која пружа значајну предност у брзини, потребан је одговарајући контролер који користи брзи SSD за опрације читања. Adaptec је ово назвао „хибридни RAID",[39] исти термин се некада користи за угнеждени RAID.

Слабости[уреди | уреди извор]

Корелација неуспеха[уреди | уреди извор]

У пракси, дикови су често истих година (са сличним хабањем) и подлежу истом окружењу. Пошто су многи откази диска због механичких проблема (који су вероватнији на старијим дисковима), то крши те претпоставке; неуспеси су у ствари статистички повезани.[3] У пракси, шансе да други откаже пре него што се први опорави (узрокује губитак података) нису вероватне колико и четири насумична квара. У студијама од око 100.000 дискова, вероватноћа да два диска у истом кластеру откажу у времену од једног сата била је четири пута већа него предвиђена експоненцијална статистичка расподела – која карактерише процесе у којима се догађаји дешавају континуирано и независно при константној просечној брзини. Вероватноћа два неуспеха у распону од 10 сати била је два пута већа од предвићене експоненцијалне дистибуције.[40]

Заједничко очекивање је да ће дизајн диска за серверску упетребу ређе отказати него потрошачки-оцењени дискови који се обично користе у кућним рачунарима. Студије Carnegie Mellon University[41] и независно од Google[42], су утврдиле да „оцена“ неког диска није повезана са брзином неуспеха тог дика.

Непоправљиве грешке читања (URE) током обнове[уреди | уреди извор]

Непоправљиве грешке читања презентују се као неуспех на сектору за читање. Брзина непоправљивих битних грешака (UBE) је углавном специфицирана 1 бит у 1015 за ниво дискова у предузећима (SCSI, FC, SAS), и 1 бит у 1014 за класу кућних дискова (IDE/ATA/PATA, SATA). Повећање капацитета диска и већа редудантност RAID 5 група је довала до повећања неспособности да се успешно обнови RAID група после отказа диска зато што се непоправљиви сектор налази на осталим дисковима.[3][43] Шеме парности такве као RAID 5, када су поправке нарочито склоне UREs ефектима, како оне утичу не само на сектор где се јављају већ такође реконструисани блокови користе тај сектор за израчунавање парности; типични URE током RAID 5 обнове доводи до потпуног квара опоравка.[44]

Шеме са дуплом заштитом такве као RAID 6 покушавају да реше овај проблем, али пате од веома високе казне уписа. Шеме које дуплирају (пресликавају) податке као што је RAID 1 и 10 имају мањи ризик од URE него они који користе рачунање парности.[45] Позадинско пречишћавање меже се користити да се детектује и опорави од UREs (који су латентни и невидљиво компензовани за динамички од стране RAID контролера) као позадински процес, помођу реконструкције редудантних RAID података и онда поново напише и поново мапира на нови сектор; и тако смањи ризик од двоструког отказа RAID система.[46][47]

Време опоравака се повећава[уреди | уреди извор]

Капацитет диска се брже повећавао него брзина преноса, и брзине грешака су само мало пале. Због тога, дисковима великих капацитета требају веше сати, ако не и дана, да се обнове. Време обнове је такође лимитирано ако је цео низ још увек у употреби са самњеним капацитетом.[48] За дати RAID са само једним диском редундансе (RAID 3, 4 и 5), други отказ диска узроковао би потпуни отказ низа. Иако се средње време између отказа (MTBF) идивидуалних дискова повећало током времена, ово повећање није задржало корак са повећањем капацитета дискова. Време да се обнови низ после једног отказа диска, као и шанса за други отказ приликом обнове, се повећала током времена.[49] Шеме пресликавања као код RAID 10 имају везано време за опоравак пошто захтевају копију једног диска који је отказао, у поређењу са шемом парности као код RAID 6, који захтева копију свих блокова диска у скупу низа. Трострука шема парности, или троструко пресликавање, је предложено као један приступ за повећање отпорности на додатни отказ диска приликом дугог времена опоравка.[50]

Атомистички: укључивање недостатак парности због пада система[уреди | уреди извор]

Пад система или други прекид операције писања може довести до стања где је парности неконзистентна са подацима због не-атомистичког процеса уписивања, тако да се парност не може користити за опоравак у случају квара диска (такозвана рупа RAID 5 уписивања – види доле).[3]

Ово је мало разумљиво и ретко се помиње неуспешни мод за сувишне складишне системе који не користе трансакционе особине. Истраживач базе података Џим Греј је написао „Ажурирање у Месту је Отровна јабука“ у раним данима комерцијализације базе података.[51]

RAID уписина рупа[уреди | уреди извор]

RAID уписина рупа је познат проблем корупције података у старијим и јефтинијим RAID-има, изазван прекидима destaging писања на диску.[52]

Поузданост писања кеша[уреди | уреди извор]

Што се тиче постојања поузданости писања кеша, специфично је гледање уређаја који су опремљени са кешом за одложено ажурирање – систем кеширања који пријављује податке као уписане чим се упишу у кеш, за разлику од не-испарљивог медијума.[53]

Алгоритам за опоравак грешака диска[уреди | уреди извор]

Често, RAID контролер је подешен да одустане од компоненте диска (то јест, да претпостави да је дошло до отказа компоненте диска) ако је диск неодговарајући за 8 секунди или тако; ово може да узрокује да контролер низа одустане од доброг диска зато што диск није добио довољно времена да заврши свју унутрашњу процедуру за опорављање од грешака. Због тога, десктоп дискови могу бити ризични у RAID-у, а такозвана класа дискова за предузеће лимитира ово време за опоравак од грешке да би самњила тизик.

Western Digital-ов desktop дискови користе пецифичне исправке. Корисност која се зове WDTLER.exe ограничавала је време опоравка грешака на диску. Кприсност је омогућио TLER (временски ограничен опоравак грешке), који ограничава време за опоравак грешка до 7 секунди. Септембра 2009. године, Western Digital је онемогућио ову функцију у својим десктоп дисковима (нпр. Caviar Black линија), што такве дискове чини неподобним за употребу у RAID.[54]

Међутим, Western Digital дискови класе предузећа се испоручују из фабрике са TLER омогућењем. Сличне технологије користе Seagate, Samsung и Hitachi. Наравно, за коришћење не-РАИД-а, дискови класе предузећа са кратким прекидом опоравка грешке они не могу да се промене па је стога мање погодан него десктоп диск.[54]

Крајем 2010. године, Smartmontools програм је почео да подржава конфигурацију ATA Error Recovery Control, који омогућава алатки да конфигурише многе десктоп класе тврди дискова за употребу у РАИД.[54]

Сценарији осим квара диска[уреди | уреди извор]

Док нас RAID може заштитити од физичког квара диска, подаци су још увек изложени оператору, софтверу, хардверу и уништењима вируса. Многе студије наводе грешку оператера као најчешћи извор квара,[55] као што је да оператор сервера замењује погрешан диск у неисправни RAID, и онемогућава систем (чак привремено) у прецесу.[56]

RAID 5 enterprise окружење[уреди | уреди извор]

Обнова RAID 5 низа након квара оптерећује све дискове који раде, зато што свака област на сваком диску, која је обележена као „у упутреби“, мора бити прочитана да би се обновила изгубљена редундантност. Ако су дискови близу квара, оптерећење обнове низа може бити довољно да узрокује квар другог диска пре него што се прецес обнове завршио, шта више ако сервер и даље приступа дисковима да би обезбедио податке за кориснике, клијенте, итд. Чак и без потпуног губитка диска током обнове, непоправљиве грешке читања (URE) су чешће за веће низове, и обично доводе од неуспеле обнове.[43] Тако, током обнове „изгубљеног“ диска цео RAID низ је у опасности од катастрофалног отказа. Обнова низа на заузетим и великим системима може трајати сатима, некада и данима.[43] Стога, није изненађење да, када систем мора бити веома доступан и високо поуздан или толерантан на отказе, други нивои, укључујући RAID 6 или RAID 10, се бирају.[43]

Са RAID 6 низом, коришћење дискова из више извора и произвођача, је могуће да се убалажи већина проблема повезана са RAID 5. Што је већи капацитет диска и што је већи низ, постаје важније изабрати RAID 6 уместо RAID 5.[43] RAID 10 такоће умањује овај проблем.[45]

Августа 2012. године, Dell је објавио савет против употребе RAID 5 или RAID 50 са дисковима великог капацитета и на великим низовима.[57]

Софтверски RAID проблеми[уреди | уреди извор]

Ако се boot диск поквари, систем мора бити довољно софистициран да се бутује помоћу преосталог диска или дискова. На пример, размотримо рачунар који се подиже са RAID 1 (пресликани диск); ако се први диск у RAID 1 поквари, онда прва фаза boot учитавача може да не буде довољно софистицирана у покушају да се оптерети друга-фаза boot учитавача са другог диска као резерве. Друга-фаза boot утоваривача за FreeBSD је способна да оптерети кернел са RAID 1.[58]

Види још[уреди | уреди извор]

Нестандардни RAID нивои

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Theoretical maximum, as low as 1X in practice

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ David A. Patterson, Garth Gibson, and Randy H. Katz: A Case for Redundant Arrays of Inexpensive Disks (RAID). University of California Berkeley. 1988.
  2. ^ "Originally referred to as Redundant Array of Inexpensive Disks, the concept of RAID was first developed in the late 1980s by Patterson, Gibson, and Katz of the University of California at Berkeley. (The RAID Advisory Board has since substituted the term Inexpensive with Independent.)" Storagecc Area Network Fundamentals; Meeta Gupta; Cisco Press. Gupta, Meeta (2002). Storage Area Network Fundamentals. Cisco Press. ISBN 978-1-58705-065-7. .; Appendix A.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з Chen, Peter; Lee, Edward; Gibson, Garth; Katz, Randy; Patterson, David (1994). „RAID: High-Performance, Reliable Secondary Storage”. ACM Computing Surveys. 26 (2): 145—185. CiteSeerX 10.1.1.41.3889 Слободан приступ. S2CID 207178693. doi:10.1145/176979.176981. 
  4. ^ Donald, L. (2003). „MCSA/MCSE 2006 JumpStart Computer and Network Basics” (2nd изд.). Glasgow: SYBEX.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  5. ^ Howe, Denis (ур.). Redundant Arrays of Independent Disks from FOLDOC. Free On-line Dictionary of Computing. Imperial College Department of Computing. Приступљено 10. 11. 2011. 
  6. ^ US patent 4092732, Norman Ken Ouchi, "System for recovering data stored in failed memory unit", issued 1978-05-30 
  7. ^ Patterson, David; Gibson, Garth A.; et al. (1988). „A Case for Redundant Arrays of Inexpensive Disks (RAID)” (PDF). SIGMOD Conferences. стр. 109—116. Приступљено 31. 12. 2006. 
  8. ^ „Common RAID Disk Drive Format (DDF) standard”. SNIA.org. SNIA. Приступљено 26. 8. 2012. 
  9. ^ „SNIA Dictionary”. SNIA.org. SNIA. Приступљено 24. 8. 2010. 
  10. ^ Hennessy, John; Patterson, David (2006). Computer Architecture: A Quantitative Approach, 4th ed. стр. 362. ISBN 978-0123704900. 
  11. ^ „FreeBSD Handbook, Chapter 20.5 GEOM: Modular Disk Transformation Framework”. Приступљено 20. 12. 2012. 
  12. ^ White, Jay; Lueth, Chris (мај 2010). „RAID-DP:NetApp Implementation of Double Parity RAID for Data Protection. NetApp Technical Report TR-3298”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 2. 3. 2013. 
  13. ^ Vijayan, S.; Selvamani, S.; Vijayan, S (1995). „Dual-Crosshatch Disk Array: A Highly Reliable Hybrid-RAID Architecture”. Proceedings of the 1995 International Conference on Parallel Processing: Volume 1. CRC Press. стр. I—146ff. ISBN 978-0-8493-2615-8. 
  14. ^ а б Jeffrey B. Layton: "Intro to Nested-RAID: RAID-01 and RAID-10", Linux Magazine, January 6, 2011
  15. ^ Dawkins, Bill and Jones, Arnold. "Common RAID Disk Data Format Specification" Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2009) [Storage Networking Industry Association] Colorado Springs, 28 July 2006. Приступљено 22 February 2011.
  16. ^ [1], question 4
  17. ^ „Main Page - Linux-raid”. Linux-raid.osdl.org. 20. 8. 2010. Архивирано из оригинала 5. 7. 2008. г. Приступљено 24. 8. 2010. 
  18. ^ „Hdfs Raid”. Hadoopblog.blogspot.com. 28. 8. 2009. Приступљено 24. 8. 2010. 
  19. ^ admin (1. 10. 2013). „What is RAID over File System?”. FlexRAID.com. FlexRAID. Архивирано из оригинала 09. 11. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  20. ^ „The RAID Migration Adventure”. 10. 7. 2007. Приступљено 10. 3. 2010. 
  21. ^ „ZFS on Linux”. Приступљено 15. 7. 2013. 
  22. ^ „Btrfs Wiki: Feature List”. 7. 11. 2012. Приступљено 16. 11. 2012. 
  23. ^ „Btrfs Wiki: Changelog”. 1. 10. 2012. Приступљено 14. 11. 2012. 
  24. ^ „Mac OS X: How to combine RAID sets in Disk Utility”. Приступљено 4. 1. 2010. 
  25. ^ „Apple Mac OS X Server File Systems”. Приступљено 23. 4. 2008. 
  26. ^ „FreeBSD System Manager's Manual page for GEOM(8)”. Приступљено 19. 3. 2009. 
  27. ^ „freebsd-geom mailing list - new class / geom_raid5”. 6. 7. 2006. Приступљено 19. 3. 2009. 
  28. ^ „FreeBSD Kernel Interfaces Manual for CCD(4)”. Приступљено 19. 3. 2009. 
  29. ^ „The Software-RAID HOWTO”. Приступљено 10. 11. 2008. 
  30. ^ „RAID setup”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 10. 11. 2008. 
  31. ^ „RAID setup”. Приступљено 30. 9. 2010. 
  32. ^ „Using Windows XP to Make RAID 5 Happen”. Tomshardware.com. 19. 11. 2004. Приступљено 24. 8. 2010. 
  33. ^ Sinofsky, Steven. „Virtualizing storage for scale, resiliency, and efficiency”. Microsoft. 
  34. ^ Metzger, Perry (12. 5. 1999). „NetBSD 1.4 Release Announcement”. NetBSD.org. The NetBSD Foundation. Приступљено 30. 1. 2013. 
  35. ^ „Rules of Thumb in Data Engineering” (PDF). Приступљено 14. 1. 2010. 
  36. ^ „SATA RAID FAQ”. Ata.wiki.kernel.org. 8. 4. 2011. Приступљено 26. 8. 2012. 
  37. ^ Ulf Troppens, Wolfgang Mueller-Friedt, Rainer Erkens, Rainer Wolafka, Nils Haustein. Storage Networks Explained: Basics and Application of Fibre Channel SAN, NAS, ISCSI, InfiniBand and FCoE. John Wiley and Sons. 2009. стр. 39.
  38. ^ Dell Computers, Background Patrol Read for Dell PowerEdge RAID Controllers, By Drew Habas and John Sieber, Reprinted from Dell Power Solutions, February 2006 http://www.dell.com/downloads/global/power/ps1q06-20050212-Habas.pdf
  39. ^ „Adaptec Hybrid RAID Solutions” (PDF). Adaptec.com. Adaptec. 2012. Приступљено 7. 9. 2013. 
  40. ^ Disk Failures in the Real World: What Does an MTTF of 1,000,000 Hours Mean to You? Bianca Schroeder and Garth A. Gibson
  41. ^ „Everything You Know About Disks Is Wrong”. Storagemojo.com. 22. 2. 2007. Архивирано из оригинала 13. 7. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2010. 
  42. ^ Eduardo Pinheiro, Wolf-Dietrich Weber and Luiz André Barroso (фебруар 2007). „Failure Trends in a Large Disk Drive Population” (PDF). Google Inc. Приступљено 26. 12. 2011. 
  43. ^ а б в г д „Why RAID 6 stops working in 2019”. ZDNet. 22. 2. 2010. 
  44. ^ J.L. Hafner, V. Deenadhaylan, K. Rao, and J.A. Tomlin. "Matrix methods for lost data reconstruction in erasure codes. USENIX Conference on File and Storage Technologies. стр. 15-30, Dec. 13-16, 2005.
  45. ^ а б Lowe, Scott (16. 11. 2009). „How to protect yourself from RAID-related Unrecoverable Read Errors (UREs). Techrepublic.”. Приступљено 1. 12. 2012. 
  46. ^ M.Baker, M.Shah, D.S.H. Rosenthal, M.Roussopoulos, P.Maniatis, T.Giuli, and P.Bungale. 'A fresh look at the reliability of long-term digital storage." EuroSys2006, Apr. 2006.
  47. ^ „L.N. Bairavasundaram, GR Goodson, S. Pasupathy, J.Schindler. "An analysis of latent sector errors in disk drives". Proceedings of SIGMETRICS'07, June 12-16,2007.” (PDF). 
  48. ^ Patterson, D., Hennessy, J. (2009). Computer Organization and Design. New York: Morgan Kaufmann Publishers. pp. 604-605.
  49. ^ Newman, Henry (17. 9. 2009). „RAID's Days May Be Numbered”. EnterpriseStorageForum. Архивирано из оригинала 6. 12. 2010. г. Приступљено 7. 9. 2010. 
  50. ^ Leventhal, Adam (1. 12. 2009). „Triple-Parity RAID and Beyond. ACM Queue, Association of Computing Machinery”. Приступљено 30. 11. 2012. 
  51. ^ Jim Gray: The Transaction Concept: Virtues and Limitations Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2008) (Invited Paper) VLDB 1981 Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2008): 144-154
  52. ^ „"Write hole" in RAID5, RAID6, RAID1, and other arrays”. ZAR team. Приступљено 15. 2. 2012. 
  53. ^ „Definition of write-back cache at SNIA dictionary”. 
  54. ^ а б в „Error Recovery Control with Smartmontools”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2013. 
  55. ^ These studies are: Gray, J (1990), Murphy and Gent (1995), Kuhn (1997), and Enriquez P. (2003).
  56. ^ Patterson, D., Hennessy, J. (2009), 574.
  57. ^ Peltoniemi, Mikko (7. 8. 2012). „New RAID level recommendations from Dell”. Приступљено 1. 12. 2012. 
  58. ^ „FreeBSD Handbook”. Chapter 19 GEOM: Modular Disk Transformation Framework. Приступљено 19. 3. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

RAID на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=RAID&oldid=27111584”