RAM (меморија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Question book-new.svg Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.
Изглед модула РАМ меморије
За остале употребе, погледајте Рам (вишезначна одредница).

РАМ (енгл. Random Access Memory, меморија са случајним приступом) или оперативна меморија, означава врсту меморије која је директно адресибилна и њеном садржају се може приступити произвољној локацији, а не само редом (секвенцијално, као код трака). Најчешће се користи у рачунарима као примарна или главна меморија, мада то није неопходно.

Под термином „РАМ“ се често сматрају меморије које губе садржај по престанку напајања (нпр. насупрот РОМ меморијама), али то није неопходно јер скраћеница „РАМ“ једино означава слободу у редоследу приступа.

Садржај

Израда кроз историју [уреди]

РАМ је кроз историју био израђиван на разне начине (без посебног редоследа):

Подврсте РАМ меморија [уреди]

На основу осталих особина РАМ меморије се могу даље поделити на:

  • Статичке (СРАМ) - класичан РАМ највеће брзине, али најмање густине (и због тога највеће цене).
  • РАМ који не губи садржај по нестанку напајања (NVRAM - Non-Volatile RAM).
  • Динамички (ДРАМ) који свој садржај памти врло кратко време и потребно му је непрестано „освежавање“ (насупрот статичком је највеће густине али због тога и мање брзине и цене).

Неке РАМ меморије имају више приступних магистрала, за више независних корисника. По томе се деле на:

  • Двопортни РАМ - РАМ са два комплетна независна порта, приступна пута.
  • Видео РАМ - двопортни РАМ у које је једна магистрала нуди само секвенцијални приступ.

Савремени оперативни системи омогућавају симулацију РАМ меморије на тврдим дисковима у виду виртуелне меморије.

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: RAM (меморија)