RIP
| Internet protokoli |
|---|
| Sloj aplikacije |
| BGP • DHCP • DNS • FTP • HTTP • IMAP • IRC • LDAP • MGCP • NNTP • NTP • POP • RIP • RPC • RTP • SIP • SMTP • SNMP • SOCKS • SSH • Telnet • TLS/SSL • XMPP |
| Transportni sloj |
| TCP • UDP • DCCP • SCTP • RSVP • ECN |
| Internet sloj |
| IP • IPv4 • IPv6 • ICMP • ICMPv6 • IGMP • IPsec |
| Sloj veze |
|
ARP • NDP • OSPF • Tunneling protocol • L2TP • PPP • Media access control • Eternet • DSL • ISDN • FDDI |
RIP (енгл. Routing Information Protocol) је први развијен и најједноставнији протокол рутирања. Због своје једноставности данас се још увек користи у мрежама са малим бројем рутера. Првобитно је описан у RFC 1058 документу, да би касније након низа измена [1][2] изашла и друга, побољшана верзија протокола RIPv2 дефинисана у документу RFC 2453 (новембра 1998.). RIP је интерни протокол рутирања (енгл. Interior Getaway Routing Protocols). Користећи Белман-Фордов алгоритам (енгл. Bellman-Ford Algorithm) динамички ажурира табеле рутирања рутера унутар истог аутономног система. Као метрику узима скок (енгл. hop) то јест удаљеност од мреже, што га сврстава у групу протокола рутирања на основу вектора удаљености (енгл. Distance Vector Routing Protocols).
Садржај |
RIPv1 [уреди]
RIPv1 је развијен 1980их. година у компанији Зирокс (енгл. Xerox) из раније верзије протокола (GWINFO) (енгл. Gateway Information Protocol). Развојем Зироксових мрежних система из (GWINFO) протокола произашао је RIPv1. Убрзо, протокол је био примењен у мрежним системима различитих произвођача, што је довело до његове стандардизације 1988. године.
RIPv1 има следеће кључне карактеристике:
- За метрику узима удаљеност изражену у броју рутера до одредишне руте (ИП мреже): сваки пређени рутер представља један скок.
- Највише скокова до дестинације може бити 15, изнад чега се дотична мрежа сматра недосежном.
- RIPv1 информације о рутама се шаљу по свим интерфејсима (као броадкаст поруке).
- Поруке се шаљу периодично на сваких 30 секунди или при промени топологије.
- Као адресе мрежа, користи класне IP адресе (у порукама се не шаље маска).
| бит 0-7 | 8-15 | 16-31 | |||||||||||||||||||||||||||||
| Команда | Верзија | (Поље попуњено нулама) | |||||||||||||||||||||||||||||
| Коришћена фамилија адреса | (Поље попуњено нулама) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IP адреса (адреса мреже) | |||||||||||||||||||||||||||||||
| (Поље попуњено нулама) | |||||||||||||||||||||||||||||||
| (Поље попуњено нулама) | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Метрика (удаљеност) | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале путање (до 25 рута, по 5x32 бита) | |||||||||||||||||||||||||||||||
Наводимо информације о пољима RIPv1 поруке [3]:
- Команда (8 бита): одређује тип поруке (да ли је порука захтев или одговор на захтев).
- Верзија (8 бита): за прву верзију RIP протокола узима се вредност 1.
- Поље попуњено нулама (16/32 бита): поља предвиђена за даљу надоградњу протокола.
- Коришћена фамилија адреса (AFI) (енгл. Address family identifier) (16 бита): За IP протокол узима се вредност 1.
- Адреса мреже (32 бита): класна адреса мреже, адреса одредишне руте.
- Метрика (32 бита): удаљеност изражена у броју рутера до одредишне руте.
RIPv2 [уреди]
RIPv2 уводи следећа побољшања у односу на RIPv1:
- Представља безкласан протокол рутирања, поред адресе мреже наводи и подмрежну маску.
- Поседује механизме аутентикације, уведене ради сигурности.
- Подржава подмрежне маске променљиве дужине VLSM (енгл. Variable Length Subnet Masking)
- Уместо броадкаст адреса користи мултикаст адресе.
- Подржава мануелно сумирање рута.
RIPng [уреди]
RIPng (енгл. Routing Information Protocol next generation) дефинисан је у документу RFC 2080, представља једноставан протокол рутирања, као и његови претходници он је исто интерни протокол рутирања на основу вектора удаљености. RIPng има следеће карактеристике:
- Сличан је RIPv2, на њему је базиран.
- Користи групу мултикаст адреса FF02::9 за слање пакета.
- Користи IPv6 за транспорт, садржи поред IPv6 адресе мреже и префикс.
- За слање измена узима UDP порт 521
