Ramonda nathaliae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ramonda nathaliae
Ramonda nathaliae.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Angiospermae
(некласификован) Eudicots
(некласификован) Asteridae
ред: Lamiales
породица: Gesneriaceae
род: Ramonda
Биномијална номенклатура
Ramonda nathaliae
Pančić et Petrović
Екологија таксона

Ramonda nathaliae (Наталијина рамонда, колачић или цвет феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae. Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци Ramonda serbica за коју се сматра да се од врсте Ramonda nathaliae одвојила у самосталну врсту полиплоидијом током терцијара[1]. Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији.[2]

Опис биљке[уреди]

Ramonda nathaliae је вишегодишња, зимзелена, зељаста биљка[1].

Биљка има снажан ризом.

Листови су јој скупљени у приземну розету, елиптично-јајастог до јајастог облика, са израженом лисном дршком. По ободу су правилно и ситно назубљени[1]. На горњој страни листова се налазе разређене браонкасте длаке док се на ивици листова, доњој страни дуж нерава и лисној дршци налазе дугачке браонкасте длаке[1].

Цветна дршка излази из центра розете и висока је до 10 cm са 1—3 ређе 4—5 цветова. Круница је углавном тамно љубичасти, ређе беле боје; тањирастог облика са наранџастом основом. Најчешће је састављена од 4, а ређе од 5—6 круничних листића[1].

Плод је чахура са великим бројем ситних семена[1].

За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода Ramonda само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе (Haberlea rhodopensis и Jankaea heldreichii)[2].

Број хромозома: 2n = 48.

Станиште и распрострањеност[уреди]

Станиште ове биљке су пукотине кречњачких стена на надморској висини од 350—2150 m. Насељава углавном северно експониране стене, али се среће и на стенама у одговарајућој шумској реликтној заједници као што је нпр. Fago-Colurnetum на Сувој планини. Ramonda nathaliae са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице као нпр. Erysimo-Ramondetum nathaliae[1]. Такође на стаништима где се преклапа са Ramonda serbica, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae (на Радованском камену изнад села Јелашница и на Облику у Сићевачкој клисури)[3]

Ramonda nathaliae је ендемит централног дела Балканског полуострва. Насељава следеће земље Републику Македонију, северну Грчку и Србију[1]. У Републици Македонији је честа у клисурама десних притока Вардара (Треска, Бабуна, Тополка, Црна река) и околним планинама (Јакупица, Кожуф, Козјак и Ниџе). У Грчкој се јавља у граничним областима са Републиком Македонијом (планине Тзена, Вермион, Ворас), а јавља се и у Епиру[1]. У Србији се јавља на Сувој планини (Трем, Мосор, Соколов камен, Голеш), у Јелашничкој клисури (Радовански камен, изнад села Јелашница), у Сићевачкој клисури (Облик изнад села Островица), на Шар Планини (падине Љуботена)[1].

Угроженост[уреди]

Због неприступачности највећег дела станишта, није примећено опадање бројности популација ове биљке. Међутим приступачни делови станишта (стене поред путева) као и мале локалне популације су у великој мери редуковане и угрожене су због експлатације од стране сакупљача[1]. Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања[1].

Ramonda nathaliae се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост[1].

Симбол[уреди]

Наталијина рамонда као симбол Дана примирја у Првом светском рату

Наталијина рамонда се користи као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра и на сам дан празника у Србији.[4][5]

Референце[уреди]