Raspeće

Из Википедије, слободне енциклопедије

Razapinjanje ili raspeće predstavlja drevnu metodu pogubljenja koja se izvodila pričvršćivanjem osuđene osobe — bilo vezanjem bilo klinovima — na drvenu podlogu, najčešće u obliku krsta — te njenim ostavljanjem da umre od gladi i dehidracije.

Razapinjanje se često praktikovalo u Starom vijeku — od strane Persijanaca, Seleukida, Kartaginjana i Rimljana. Kaznu razapinjanjem je u Rimu godine 337. ukinuo car Konstantin I u znak poštovanja prema Isusu Hristu — najpoznatijoj od svih žrtava razapinjanja. [1][2] Nakon toga se razapinjanje koristilo gotovo isključivo u ne-hrišćanskim zemljama, od čega je najpoznatiji Japan u doba Tokugavinog šogunata. Danas se očuvalo jedino u kaznenom zakonodavstvu Irana.

Određene hrišćanske zajednice ponekad praktikuju ritualno razapinjanje u kojima raspete osobe odaju počast Hristu nastojeći da se poistovjeti s njegovim patnjama, a za što su najpoznatiji primjer Filipini.

Najpoznatija referenca na razapinjanje jeste raspeće koje predstavlja važan simbol za katolike, pravoslavce, orijentalne hrišćane, s time da protestanti preferiraju korištenje krsta bez Isusovog tijela na njemu.

Detalji[уреди]

Raspeće Svetog Petra

Raspeće se često radilo da bi se terorisalo i odvraćalo prisutne od činjenja sličnih prestupa. Žrtve su ostavljane raspete i posle smrti kao upozorenje. Samo raspeće je činjeno da bi se omogućila spora i bolna smrt.

Reference[уреди]

  1. ^ Encyclopædia Britannica. „Encyclopaedia Britannica Online: crucifixion“. Britannica.com Приступљено 19. 12. 2009.. 
  2. ^ „Crucifixion“. Mb-soft.com Приступљено 19. 12. 2009.. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]