Restrikcioni enzim

Из Википедије, слободне енциклопедије

Restrikcioni enzim (restrikciona endonukleaza) je enzim koji preseca DNK na specifičnim prepoznatljivim nukleotidnim sekvencama poznatim kao restrikciona mesta. Tip II restrikcioni enzimi presecaju dvolančanu DNK.[1][2][3] Ovi enzimi, nađeni kod bakterija i arheja, su verovatno nastali kao odbrambeni mehanizam protiv virusne invazije.[4][5] Unutar bakterije, restricioni enzimi selektivno presecaju stranu DNK u procesu restrikcije. DNK domaćina je metilisana putem modifikacionog enzima (metilaze) da bi se zaštitila od dejstva restrikcionih enzima. Kolektivno, ta dva procesa formiraju restrikcioni modifikacioni sistem.[6] Da bi presekao DNK, restrikcioni enzim pravi dva zaseka, jednom kroz svaki šećerno-fosfatni lanac DNK dvostrukog heliksa.

Preko 3000 restrikcionih enzima je detaljno ispitano, i više od 600 je komercijalno dostupno[7] i rutinski se koristi za DNK modifikaciju i manipulaciu u laboratorijama.[8][9][10]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Roberts RJ; Murray, Kenneth (November 1976). „Restriction endonucleases“. CRC Crit. Rev. Biochem. 4 (2): 123-64. DOI:10.3109/10409237609105456. PMID 795607. 
  2. ^ Kessler C, Manta V (August 1990). „Specificity of restriction endonucleases and DNA modification methyltransferases a review (Edition 3)“. Gene 92 (1–2): 1-248. DOI:10.1016/0378-1119(90)90486-B. PMID 2172084. 
  3. ^ Pingoud A, Alves J, Geiger R (1993). „Chapter 8: Restriction Enzymes“. In Burrell, Michael. Enzymes of Molecular Biology. Methods of Molecular Biology. 16. Totowa, NJ: Humana Press. стр. 107-200. ISBN 0-89603-234-5. 
  4. ^ Arber W, Linn S (1969). „DNA modification and restriction“. Annu. Rev. Biochem. 38: 467-500. DOI:10.1146/annurev.bi.38.070169.002343. PMID 4897066. 
  5. ^ Krüger DH, Bickle TA (September 1983). „Bacteriophage survival: multiple mechanisms for avoiding the deoxyribonucleic acid restriction systems of their hosts“. Microbiol. Rev. 47 (3): 345-60. PMC 281580. PMID 6314109. 
  6. ^ Kobayashi I (September 2001). „Behavior of restriction–modification systems as selfish mobile elements and their impact on genome evolution“. Nucleic Acids Res. 29 (18): 3742-56. DOI:10.1093/nar/29.18.3742. PMC 55917. PMID 11557807. 
  7. ^ Roberts RJ, Vincze T, Posfai J, Macelis D. (2007). „REBASE—enzymes and genes for DNA restriction and modification“. Nucleic Acids Res 35 (Database issue): D269–70. DOI:10.1093/nar/gkl891. PMC 1899104. PMID 17202163. 
  8. ^ Primrose, Sandy B.; Old, R. W. (1994). Principles of gene manipulation: an introduction to genetic engineering. Oxford: Blackwell Scientific. ISBN 0-632-03712-1. 
  9. ^ Micklos, David A.; Bloom, Mark V.; Freyer, Greg A. (1996). Laboratory DNA science: an introduction to recombinant DNA techniques and methods of genome analysis. Menlo Park, Calif: Benjamin/Cummings Pub. Co. ISBN 0-8053-3040-2. 
  10. ^ Adrianne Massey; Helen Kreuzer (2001). Recombinant DNA and Biotechnology: A Guide for Students. Washington, D.C: ASM Press. ISBN 1-55581-176-0. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]