Sajber maltretiranje

Из Википедије, слободне енциклопедије

Sajber-maltretiranje je korišćenje interneta i sličnih tehnologija za nanošenje štete ljudima namerno, ponavljajući, neprijateljski način.[1] Kako je sve više zastupljeno u društvu, posebno među mladim ljudima, zakonodavni organi i savesne kompanije su se podigle da se bore protiv sajber-maltretiranja.

Definicija[уреди]

Termin "sajber-maltretiranje" je prvo definisao Kanadski učitelj i aktivista protiv-maltretiranja Bill Belsey, kao "korišćenje informacija i tehnologija da bise podražavalo namerno, ponavljajuće i neprijateljsko ponašanje od strane pojedinca ili grupe, koja ima nameru da druge maltretira."[1]

Sajber-maltretiranje je iznova bilo definisano kao"kada se internet, mobilni telefoni ili drugi uređaji koriste da šalju ili objavljuju tekstove ili slike koje imaju nameru da povrede ili osramote druge osobe".[2] Drugi istraživači koriste sličan jezik da objasne ovaj fenomen.[3][4]

Jednostavno sajber-maltretiranje predstavlja konstanto slanje email-ova nekome ko nas je obavestio da ne želi dalje kontakte sa nama, to može da bude slanje naslova koji sadrže pretnje, seksulane namere, pežorativne nalepnice (odnosno govor mržnje), pravljenje žrtava tako što pravimo od njih subjekte ismevanja na forumima i postavljanje lažnih izjava kako bismo ih izložili poniženju.

Sajber-nasilnici mogu da obelodane žrtvine lične podatke(npr. pravo ime, adresu ili mesto posla/škole) na veb-stranicama ili forumima ili mogu da se predstave kao žrtva radi objavljivanja materijala u njihovo ime koja ih omalovažavaju i ismevaju. neki sajber-nasilnici salju preteće i zlostavljajuće email-ove i instant poruke žrtvama, dok drugi sajber-nasilnici objavljuju na forumima neistinite, kompromitujuće podatke o žrtvama, podstičući druge da ih ne vole i da se udružuju protiv njih .

Dečji izveštaji o lošem ponašanju jedni prema drugima, počinju vec od drugog razreda. Istraživanja pokazuju da dečaci započinju bezobraznu mrežnu aktivnost pre devojčica. Međutim, u srednjim školama, devojčice će pre da stupe u sajber-maltretiranje nego dečaci.[5] Bilo da je nasilnik devojčica ili dečak, njihov cilj je da namerno ismevaju druge, maltretiraju, zastrašuju ili da prete preko mreže jedni drugima. Ovo maltretiranje se dešava preko email-ova, tekst poruka, objavama na blogovima i veb-stranicma.

Sajber maltretiranje i Sajber uhođenje[уреди]

Sajber-maltretiranje nije ograničeno samo na decu, vec se prepoznaje i kod odraslih. Kada je ovo ponašanje upućeno od odraslog ka odraslom ponekad na polnoj osnovi, koristi se termin sajber-uhodjenje ili sajber-uznemiravanje. Cilj sajber-uhode je da se ugrozi žrtvin posao, reputacija ili bezbednost.

Istraživanja[уреди]

U leto 2008, istraživači Sameer Hinduja (Florida Atlantic University) i Justin Patchin (University of Wisconsin-Eau Claire) izdali su knjigu o sajber-maltretiranju koja sumira postojeća istraživanja o sajber-maltretiranju. (Bullying Beyond the Schoolyard: Preventing and Responding to Cyberbullying).[6] Njihovi istraživački dokumenti o slučajevima sajber-maltretiranja su u porastu poslednjih godina. Koristeći slobodan uzorak od otprilike 2000 srednjoškolaca iz velike školske regije u južnim delovima Sjedinih Amerićkih Država, oko 10% ispitanika su bili sajber-maltretirani u prethodnih 30 dana dok su 17% njih izjavili da su bili sajber-maltretirani tokom svog života.[6]Ovi procenti su niži nego kod rezultata ranijih istraživanja, Hinduja i Patchin ističu da je to zbog toga što su ranije studije pretežno bile održane među starijim adolescentima. To jest, starija omladina koristi Internet češće i mnogo je lakše da iskuse sajber-maltretiranje nego mlađa deca.[4][7][8]
Sourander et al. (2010) sproveo je populacijsku kros-sekciju studiju koja se održala u Finskoj. Autori ove studijeuzeli su samoizveštaja od 2215 Finskih adolescenata između 13 i 16 godina starosti o sajber-maltretiranju i sajber-žrtvama u proteklih 6 meseciOtkriveno je da među totalnom uzorku, 4,8% su bili samo sajber-žrtve, 7,4% su bili samo sajber-nasilnici i 5,4% su bili sajber-nasilnici i žrtve. Status sajber-žrtve je bio asociran sa različitim faktorima, uključujući emotivne i peer probleme, probleme sa spavanjem i sa osecajem bezbednosti u školi.. Status sajber-nasilnika je bio povezan sa faktorima kao štosu hiperaktivnost i nisko prosocijalno ponašanje, takođe i o problemima prestupa. Satus sajber-nasilnika-žrtva je povezan sa svim rizičnim faktorima koji su povezani sa statusima sajber-žrtve i sajber-nasilnika. Autori ove studije su zaključili da je sajber-maltretiranje kao i sajber-viktimizacija povezani su sa psihijatriskim problemima, ali i sa psihosomatskim problemima. Mnogi adolescenti u studiji su prijavili da su imali glavobolje ili probleme sa spavanjem. Autori veruju da njihovi rezultati pokazuju da su potrebne nove ideje kako da se spreči sajber-maltretiranje i šta činiti kaada se to već desi. Ovo je svetski problem koji se mora ozbiljno shvatiti.[9]

Izveštaji i statistike[уреди]

Distribution of cyberbullying venues used by young people in the US, according to the Centers for Disease Control

National Crime Prevention Council izveštava da je sajber-maltretiranje problem koji utiče skoro na polovinu Američkih tinejdžera.[10]

U 2007 godini, Debbie Heimowitz, master studnet Stanford University, kreirala je Adina's Deck, film zasnovan na akreditovanom istraživanju iz Stanforda. Ona je radila u fokus grupama deset nedelja u tri škole kako bi istražila problem sajber-maltretiranja u Severnoj Kalorini. Nalazi utvrđuju da je više od 60% studenata bilo sajber-maltretirano i bli su žrtve sajber-maltretiranja.Film se sada koristi u učionicama širom zemlje. Njegov cilj je da studenti razumeju ovu temu. Srednja škola Megan Meier konstantno korisiti film kako bi rešila krizu u njenom gradu.

U septembru 2006, ABC News[11] su izvestili na osnovu izveštaja sprovedenog od strane I-Safe.Org.[12] Ova 2004 iyveštaj od 1500 učenika, između 4-8 razreda izveštava:

  • 42% dece su bili maltretirani za vreme boravka na internetu. Jedan uod četvoro je reklo da se to desilo više od jednom.
  • 35% dece kaže da im je bilo prećeno na internetu. Skoro jedno od petoro dece kaže da se desilo više od jednog puta.
  • 21% dece je primilo bezobrazne ili preteće email-ove ili druge pruke.
  • 58% dece priznaje da im je neko rekao bezobrazne ili uvredljive stvari preko interneta. Više od četvoro do deset kaže da se desilo više od jednog puta.
  • 58% njih nije reklo roditeljima ili starijoj osobi o bezobraznim ili uvredljivim stvarima koji su im se desili na internetu.

Izveštaj 2006 Harris Interactive[13] izvestava:

  • 43% Američkih tinejdžera je iskusilo neku vrstu sajber-maltretiranja u proteklih godinu dana.

Slično je Kanadska studija otkrila:

  • 23% anketiranih srednjoškolaca je bilo maltretirano preko email-ova
  • 35% u sobama za pričanje
  • 41% preko tekst poruka na njihovim telefonima
  • Kompletno 41% njih nije znalo identitet izvršilaca.


Youth Internet Safety Izveštaj-2, sproveden od Crimes Against Children Research Center kod Univerziteta New Hampshire u 2005, našla je da 9% mladih u anketi su iskusili neku vrstu uznemiravanja.[14]Izveštaj je bio reprezentativna nacionalna telefonska anketa od 1500 mladih, godina između 10 i 17. Jedna trećina su osećali nervozu zbog incidenta, sa nervozom koja se više oseća ko mlađih odazivača i onih koji su bili žrtve (ukljujući razgovori telefonom, poslatih darova ili posećivani kući od uznemirivača).[15] Poređenje sa mladima koji nisu bili uznemirivani, žrtve će pre da imaju socijalnih problema. Sa druge strane, mladi koji uznemiravaju druge će pre da imaju probleme sa kršenjem pravila i agresijom.[16] Značajno preklapanje je viđeno — maldi koji su uznemirivani će značajno pre da maltretiraju druge.

Hinduja i Patchin su završili studiju u leto 2005, od otprilike 1500 adolescenata, korisnika interneta, nađeno je da jedna trećina mladih bilo žrtva internetai preko 16% izveštalaca je priznalo da je sajber-maltretiralo druge. Mada u većini slučajeva sajber-maltretiranja je uključivalo relativno blago ponašanje(41% su bili nepoštovani, 19% su pogrdno nazivani), preko 12% bilo fizički prećeno i oko 5% je bilo uplašeno za njihovu bezbednost. Manje od 15% je reklo odraslima o incidentu.[7]

Dodatna istraživanja od Hinduja i Patchin[17] su našli da mladi koji prijave da su bili žrtve sajber-maltretiranja takođe dožive stres ili napor koji je uvezi sa oflajn problemom ponašanja kao što je bežanje od kuće, varanje na školskom tesu, izostanka iz škole ili korišćenje alkohola ili marihuane. Autori prihvataju da obe ove studije pružaju samo preliminarne informacije o prirodi i posledicama onlajn nasilništva, usled metodoloških prepreka koje su uvezi sa onlajn anketom.

Prema 2005 izveštaju od National Children's Home fondacije i Tesco Mobile[18] od 770 maldih između 11 i 19 godina, 20% ispitanika su otkrili da su bili maltretirani elektronskim sredstvima. Skoro 3/4(73%) su izjavili da su znali nasilnika, dok 26% su izjavili da je prestupnik bio stranac.10% ispitivača je naglasilo da je druga osoba uzela sliku i/ilivideo o njima pomoću kamere na mobilnom telefonu, to čini da se osećaju nelagodno, sramotno ili ugroženo. Mnogo mladih se oseća nelagodno da ispriča merodavnoj ličnosti da su bili žrtve sajber-maltretiranja zbog straha da će im pristup tehnologijama biti oduzet; dok 24% i 14% je reklo roditeljima ili nastavniku iskreno, 28% nije reklo nikom dok 41% je reklo prijatelju.[18]

Izveštaj od Crimes Against Children Research Center u Univerzitetu New Hampshire u 2000 godini, otkrili su da 6% mladih ljudi u anketi je doživelo neku vrstu uznemiravanja, uključujući pretnje, negativne tračeve i 2% je doživelo bolno uznemiravanje.[19]

Izveštaj o rezultatima specijalne meta analize iz zemalja Evropske Unije, Hasebrink et al. (2009)[20] je procenio da otprilike 18% mladih u Evropi su bili "maltretirani/uznemirivani/praćeni preko interneta i mobilnih telefona. Sajber-uznemiravanje se kotira za mlade ljude među članicama EU od 10% do 52%.

Opšte narodni Australian Covert Bullying Prevalence Izveštaj (Cross et al., 2009)[21] ocenjivao je iskustva sajber-maltretiranja među 7418 studenata. Procenti sajber-maltretiranja su se povećali sa godinama, 4,9% studenata u četvrtom razredu je prijavilo sajber-maltretiranje u poređenju sa 7,9% u devetom razredu. Cross et al.,(2009) je izvestilo da su procenti nasilništva i uznemiravanja bili niži, ali takođe u porastu sa godinama. Samo 1,2% studenata cetvrtog razreda je prijavilo sajber-maltretiranje drugih nasuprot 5,6% studenata devetog razreda.

Poređenje sa tradicionalnim nasilništvom[уреди]

Određenje bitne karakteristike onlajn tehnologija povećavaju verovatnoću da će one biti zloupotrebljene.[4] Nasuprot fizičkom maltretiranju, elektronski nasilnici mogu da ostanu virtuelni anonimusi koristeći trenutne email naloge, pseudonime u sobama za pričanje, programe ćaskanja, slanje poruka preko telefona i druge Internet mogućnosti da se prikrije identitet.

Elektronskim forumima nedostaje supervizija. Dok ugošćivači četa redovno prate dijaloge u nekim sobama za pričanje u trudu da nadgledaju razgovore i kazne nepristojne individualce. S druge strane, licne poruke poslate između korisnika(kao što su elektronski email ili tekst poruke su vidljive samo od strane pošiljaoca i primača, takoreći van kontrole su administratora. A kada tinejdžeri znaju više o kompjuterima i mobilnim telefonima nego njihovi roditelji i zaštitnici, oni su dakle u mogućnosti upravljanja tehnologijom bez opasnosti da će njihov roditelj otkriti iskustvo sa nasilništvom(bilo kao žrtva ili prestupnik).

Drugi faktor je neodvojivost mobilnog telefona i vlasnika, praviće tako tu osobu potencijalnim kandidatom za žrtvovanje. Korisnici uglavnom treba da drže upaljene telefone zbog ispravne svrhe, što pruža priliku onima sa lošim namerama da stupe u konstantno neljubazno ponašanje kao što je uznemiravanje telefonskim pozivima ili pretećim i uvredljivim iskazima od strane kapaciteta poruke mobilnog telefona. Sajber-maltretiranje probija zidove doma, tradicionalno mesto gde žrtve mogu da potraže spas od drugih tipova nasilništva. Ovaj upad u kućni život žrtve sajber-nasilnika je jedinstven način u kojem internet može "da istovremeno kreira senzaciju izloženosti (ceo svet te gleda) i otudjenje (niko ne razume)."[22] Za mlade koji iskuse sramotu ili samo-mržnju, ovaj efekat je opasan zato što može da dovede do ekstremnih samo-izolacija.

Štaviše, nasilnici mogu da se udruže protiv njihovih žrtava na elektronskim stranicama efikasnije nego što bi to uradili u tradicionalnom maltretiranju, pošto ne postoji limit koliko ljudi se može priključiti..[23]

Jedna potencijalna prednost žrtava sajber-maltretiranja nad tradicionalnim malatretiranjem je što ovaj vid maltretiranjamože da se izbegne tako što se neće odlaziti na sajt/sobe za pričanje.Email adrese i telefonski brojevi mogu se promeniti; mnogi email nalozi sada nude servise koji automatski filtriraju dolazeće poruke od konkretnih pošiljaoca pre nego što stignu u sanduče i telefoni nude slične funkcije ID primaoca.

Mada, ovo ne štiti od svif formi sajber-maltretiranja; izdavanje pogrdnih materijala o osobi na internetu je ekstremno teško da se spreči i jednom kad se objavi, milioni ljudi mogu potencijalno da snime pre nego što se ukloni. Neki prestupnici mogu da postavljaju žrtvine fotografije ili editovane fotografije kao neslavne prikaze ili lepeći žrtvine slike na gola tela. Primeri popularnih foruma za otkrivanje personalnih informacija ili slika za "kažnjavanje neprijatelja uključuju "Hong Kong Golden Forum, Live Journal, i skorašnji JuicyCampus. Uprkos tome što je sajber-maltretiranje kršenje uslova korišćenja servisa, mnogi sajtovi socijanih mreža se koriste u te svrhe[24]

Štetni efekti[уреди]

Istraživanja pokazuju ozbiljne posledice na žrtvama sajber-maltretiranja.[4][25][7][8]Na primer, žrtve imaju niže samopouzdanje, povećanu ideju samoubistva i različite emocionalne odgovore: osvete, osećaj straha, frustracije, ljutitosti i potištenosti .[6]

Jedna od najopasnijih posledica je da žrtva počne da izbegava prijatelje i aktivnosti, što je često i sama namera sajber-nasilnika.

Sajber-maltretiranje je toliko opasno da može da dovede do toga da žrtva počini samoubistvo. Postoji najmanje četiri primera u Sjedinjeniim Američkim Državama gde je sajber-maltretiranje bilo povezano sa samoubistvom tinejdžera.[6] Samoubistvo Megan Meier je skorašnji primer koji je rezultovao osudom starijeg napadača.

Zastrašivanje, emotivne štete, samoubistva[уреди]

Prema Cyberbullying Research Center, "bilo je nekoliko visokoprofilnih slučaja u kojima su tinejdžeri oduzimali sebi živote delom zbog toga što su bili uznemirivani i maltretirani preko interneta. Fenomen koji smo izrazili sajber-samoubistvo, po indirektnim ili direktnim uticajem onlajn agresije."[26]

Opiranje mladih da pričaju sa merodavnim ličnostima o slučajevima sajber-maltretiranja je dovelo do fatalnih ishoda. Najmanje troje dece između 12 i 13 godina je počinilo samoubistvo usled depresije nastale zbog sajber-maltretiranja, prema navodima izveštaja od USA Todaz i Baltimore Examiner. Ovo uključuje samoubistvo Ryan Halligan i samoubistvo Megan Meier.

Zrele osobe i radno okruženje[уреди]

Sajber-maltretiranje nije limitirano na lične napade ili decu. Sajber-uznemiravanje koje se odnosi na sajber-uhođenje kada uključuje zrele osobe, dešava se u radnom okruženju ili na kompanijim sajtovima, blogovima ili kritikama proizvoda.

Izveštaj od 1072 zaposlena od strane Dignitz i Work partnership otkrila je da jedan od pet su bili maltretirani na poslu preko email-ova i istraživanje je otkrilo da jedan od deset UK(United Kindom) zaposlenih veruje da je sajber-maltretiranje problem u njihovom radnom okruženju .[27]

Sajber-uhodači koriste objave, forume, dnevnike i druga onlajn sredstva da prikažu žrtvu u lažnom i lošem svetlu. Pitanje odgovornosti za uznemiravanje je problematično za zakonodavnu zaštitu s obziro da pravi autori uvredljivog materijala su, manje ili više, ne samo anonimusi, nego bey traga. Ipak, zlostavljanje treba da bude redovno prijavljeno kompanijim službenicima.

Prepoznavanje taktika sajber-maltretiranja odraslih na radnom okruženju[уреди]

Uobičajene taktike koje koriste sajber-uhodači je da vandalizuju pretraživač ili enciklopediju, da prete žrtvinim zaradam, zaposlenju, reputaciji ili bezbednosti. Različite kompanije pronalaze slučajeve sajber-uhođenja(u kome su umešane zrele osobe) prateći šemu ponavljanja akcija protiv mete. Motivi variraju(romantični, poslovni sklop interesa ili lična nesviđanja) u zavisnosti kako uhodilac vidi žrtvu. Mrežno-zasnovane proizvode ili servise treba iskoristiti protiv sajber-uhodača u uznemiravanju ili klevetanju njihovih žrtava.

Izvor klevetanja izgleda da potiče od četiri tipova informacijskih provajdera: Veb blogova, industrijskih foruma ili tabli i komercijalnih veb sajtova. Studije otkrivaju da su neki motivi zbog ličnih nesviđanja, postoji ponekad direktna ekonomska motivacija od sajber-uhodača, uključujući sukob interesa.

Podrška zajednice[уреди]

Nekolicina kompanija i organizacija su u savezu kako bi pružili i obavestili o ovom problemu. Neki ciljaju da informišu i pruže mere kako da se izbegne kao i uništi sajber-maltretiranje i sajber-uznemiravanje. Antimaltretiranje donacija Act Against Bullzing, lansirala je kampanju SajberDobar(CzberKind) u Avgustu 2009 da promoviše pozitivne strane interneta.

Preduzeća su razvila alate koja pomažu u borbi sa sajber-maltretiranjem. U 2008, kompanija Vanden je izbacila alat koji dozvoljava deci da automatski obaveste određene odrasle osobe kada su maltretirani ili uznemiravani onlajn. Sajber-nasilnik uzbuna takođe ubeležava preteće poruke tako što snima prikaz ekrana detetovog kompjutera kada dete aktivira uzbunu. CyberPatrol i LookBothWays su dva preduzeća koja prate internet trendove.[28]

U 2007, Zoutube je predstavio prvi Antimaltretiranje kanal za mlade(BeatBullying) angažujući slavne ličnosti da se bore protiv ovog problema.[29]

Mossley Hollins Srednja škola u Mančesteru je skoro uzela čeonu poziciju u razvijanju resursa i materijala u Velikoj Britaniji za škole i servise koje koriste. Will Aitken, koordinator ICT, je organizovao prvi državni dan svesnosti sajber-maltretiranja za studente i roditelje.[30]

U martu 2010, 17-godišnju devojčicu Alexis Skze Pilkington roditelji su našli mrtvu u njenoj sobi. Njeni roditelji su tvrdili da posle učestalog sajber-maltretiranja ona primorana na samoubistvo. Ubrzo posle njene smrti, napadi su se nastavili. Članove jednog vebsajta foruma, nazivani su "eBaums World", "Baums" i "EB", počeli su da "pale" memorijalne stranice tinejdžera na društvenoj mreži Facebook.. Komentari su uključivali izraze zadovoljstva na smrt, sa slikama koje su izgledale kao banana, na njihovim profilnim slikama. Rodbina i prijatelji od pokojnog tinejdžera su odgovorili tako što su kreirali Facebook grupe koje ruše sajber-maltretiranje i namerno uznemiravanje, sa logoima iza banana iza crvenog kruga sa dijagonalnom linijom kroz njih.[31]

U medijima i pop kulturi[уреди]

  • Adina's Deck— film o tri osmaka koji pomažu prijatelju koji je bio sajber-maltretiran.
  • Let's Fight It Together— film napravljen odChildnet International da bude korišćen u školama zbog podizanja svesnosti i podržavanja diskusije oko sajber-maltretiranja.
  • Odd Girl Out— film o devojčici koja je maltretirana u školi i onlajn.
  • At a Distance— kratak film, napravljen od NetSafe za publiku od 8-12 godina. Ono naglašava forme i efekte sajber-maltretiranja i važnost posmatrača.
  • Cyberbully— Tv film, emitovan Jula 17, 2011 na ABC Family. Sličan Odd Girl Out,on takođe opisuje devojčicu koja je maltretirana u školi i onlajn.

Takođe vidi[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ а б Cyberbullying.org – sadrži prvu formalnu definiciju sajber-maltretiranja od Bill Belsey. Preuzeta Jula 6, 2011.
  2. ^ National Crime Prevention Council. Ncpc.org. Preuzeto Jula 6, 2011.
  3. ^ Bullying Beyond the Schoolyard: Preventing and Responding to Cyberbullying, by J.W. Patchin and S. Hinuja; Sage Publications, (Corwin Press, 2009)
  4. ^ а б в г Patchin, J. W. & Hinduja, S. (2006). Bullies move beyond the schoolyard: A preliminary look at cyberbullying Youth Violence and Juvenile Justice, 4(2), 148–169.
  5. ^ Cyberbullying defies traditional stereotype: Girls are more likely than boys to engage in this new trend, research suggests September 1, 2010
  6. ^ а б в г Hinduja, S.; Patchin, J. W. (2009). Bullying beyond the schoolyard: Preventing and responding to cyberbullying. Thousand Oaks, CA: Corwin Press. ISBN 1-4129-6689-2. 
  7. ^ а б в Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2008). Cyberbullying: An Exploratory Analysis of Factors Related to Offending and Victimization. Deviant Behavior, 29(2), 129–156.
  8. ^ а б Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2007). Offline Consequences of Online Victimization: School Violence and Delinquency. Journal of School Violence, 6(3), 89–112
  9. ^ Sourander, A., Klomek, A.B., Ikonen, M., Lindroos, J., Luntamo, T., Koskeiainen, M., … Helenius, H. (2010). „Psychosocial risk factors associated with cyberbullying among adolescents: A population-based study.“. Archives of General Psychiatry 67 (7): 720-728. 
  10. ^ NCPC.org. NCPC.org. Retrieved on July 6, 2011.
  11. ^ ABCnews.co.com. Abcnews.go.com. Retrieved on July 6, 2011.
  12. ^ Isafe.org. Isafe.org. Retrieved on July 6, 2011.
  13. ^ Beating the cyberbullies; Targets of taunting need help turning the tables on tormentors, All Business, Cynthia G. Wagner, Sept 1, 2008
  14. ^ Wolak, J., Mitchell, K.J., & Finkelhor, D. (2006). Online Victimization of Youth: Five Years Later. Alexandria, VA: National Center for Missing and Exploited Children.
  15. ^ Ybarra, M.L., Mitchell, K.J., Wolak, J., & Finkelhor, D. Examining characteristics and associated distress related to Internet harassment: findings from the Second Youth Internet Safety Survey. Pediatrics. 2006 Oct;118(4):e1169-77
  16. ^ Ybarra, M.L. & Mitchell, K.J. Prevalence and frequency of Internet harassment instigation: implications for adolescent health. J Adolesc Health. 2007 Aug;41(2):189-95
  17. ^ Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2007). Offline Consequences of Online Victimization: School Violence and Delinquency. Journal of School Violence, 6(3), 89–112.
  18. ^ а б National Children's Home. (2005).Putting U in the picture. Mobile Bullying Survey 2005.(pdf)
  19. ^ Finkelhor, D., Mitchell, K.J., & Wolak, J. (2000). Online victimization: A report on the nation’s youth. Alexandria, VA: National Center for Missing and Exploited Children.
  20. ^ Hasebrink, U., Livingstone, S., Haddon, L. and Ólafsson, K.(2009) Comparing children’s online opportunities and risks across Europe: Cross-national comparisons for EU Kids Online. LSE, London: EU Kids Online (Deliverable D3.2, 2nd edition). ISBN 978-0-85328-406-2. lse.ac.uk, Приступљено 24. 4. 2013.
  21. ^ Cross, D., Shaw, T., Hearn, L., Epstein, M., Monks, H., Lester, L., & Thomas, L. 2009. Australian Covert Bullying Prevalence Study (ACBPS). Child Health Promotion Research Centre, Edith Cowan University, Perth. Deewr.gov.au. Retrieved on July 6, 2011.
  22. ^ Puar, Jasbir. „Ecologies of Sex, Sensation, and Slow Death“. Periscope. Social Text Приступљено 15. 12. 2011.. 
  23. ^ Bullies versus Victims: War with Words. Konsiderit.blogspot.com (February 5, 2011). Retrieved on July 6, 2011.
  24. ^ Cyberbullying Common, More So At Facebook And MySpace by Thomas Claburn, Information week; June 27, 2007
  25. ^ Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2009). Bullying beyond the schoolyard: Preventing and responding to cyberbullying
  26. ^ Hinduja, Sameer; Justin W. Patchin (2009). „Cyberbullying Research Summary“. Archives of Suicide Research Приступљено 04/25/2012. 
  27. ^ One in 10 workers experiences cyberbullying in the workplace July 26, 2007
  28. ^ Tools Help Families Combat Cyber Bullying With Alerts, Tips by K.C. Jones; Information Week, October 1, 2008
  29. ^ YouTube tackles bullying online BBC News, November 19, 2007
  30. ^ SEC-ed.co.uk. SEC-ed.co.uk. Retrieved on July 6, 2011.
  31. ^ Shaw, Beth. (March 22, 2010) Alexis Pilkington Facebook Nightmare: Cyber Bullies, Teen Suicide. Law.rightpundits.com. Retrieved on July 6, 2011.

Literatura[уреди]

  • Hinduja, S.; Patchin, J. W. (2009). Bullying beyond the schoolyard: Preventing and responding to cyberbullying. Thousand Oaks, CA: Corwin Press. ISBN 1-4129-6689-2. 

Dalje čitanje[уреди]

  • Berson, I. R., Berson, M. J., & Ferron, J. M.(2002).Emerging risks of violence in the digital age: Lessons for educators from an online study of adolescent girls in the United States.Journal of School Violence, 1(2), 51–71.
  • Burgess-Proctor, A., Patchin, J. W., & Hinduja, S. (2009). Cyberbullying and online harassment: Reconceptualizing the victimization of adolescent girls. In V. Garcia and J. Clifford [Eds.]. Female crime victims: Reality reconsidered. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. In Print.
  • Keith, S. & Martin, M. E. (2005). Cyber-bullying: Creating a Culture of Respect in a Cyber World.Reclaiming Children & Youth, 13(4), 224–228.
  • Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2007). Offline Consequences of Online Victimization: School Violence and Delinquency. Journal of School Violence, 6(3), 89–112.
  • Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2008). Cyberbullying: An Exploratory Analysis of Factors Related to Offending and Victimization. Deviant Behavior, 29(2), 129–156.
  • Hinduja, S. & Patchin, J. W. (2009). Bullying beyond the Schoolyard: Preventing and Responding to Cyberbullying. Thousand Oaks, CA: Sage Publications.
  • Patchin, J. & Hinduja, S. (2006). Bullies Move beyond the Schoolyard: A Preliminary Look at Cyberbullying. Youth Violence and Juvenile Justice', 4(2), 148–169.
  • Tettegah, S. Y., Betout, D., & Taylor, K. R. (2006). Cyber-bullying and schools in an electronic era. In S. Tettegah & R. Hunter (Eds.) Technology and Education: Issues in administration, policy and applications in k12 school. PP. 17–28. London: Elsevier.
  • Wolak, J. Mitchell, K.J., & Finkelhor, D. (2006). Online victimization of youth: 5 years later. Alexandria, VA: National Center for Missing & Exploited Children. Available at unh.edu
  • Ybarra, M. L. & Mitchell, J. K. (2004). Online aggressor/targets, aggressors and targets: A comparison of associated youth characteristics. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 45, 1308–1316.
  • Ybarra ML (2004). Linkages between depressive symptomatology and Internet harassment among young regular Internet users. Cyberpsychol and Behavior. Apr;7(2):247-57.
  • Ybarra ML, Mitchell KJ (2004). Youth engaging in online harassment: associations with caregiver-child relationships, Internet use, and personal characteristics. Journal of Adolescence. Jun;27(3):319-36.
  • Frederick S. Lane, Cybertraps for the Young, (Chicago: NTI Upstream, 2011)

Eksterni linkovi[уреди]

Вики речник
Викиречник има значење речи