Salicin
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Salicin[1] | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | D-(−)-Salicin; Salikozid; 2-(Hidroksimetil)fenil -β-D-glukopiranozid |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 138-52-3  |
| PubHem | 439503 |
| KEGG | |
| RTECS | LZ5901700 |
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C13H18O7 |
| Molarna masa | 286.28 g mol−1 |
| Tačka topljenja |
197-200 °C |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Salicin je alkoholni β-glukozid. On je antiinflamatorni agens koji se može izdvojiti iz kore vrbe.[2]
Salicin ima blisko srodnu hemijsku strukturu sa aspirinom. Kad se konzumira, acetalni etarski most se razlaže. Dva dela molekula, glukoza i benzoil alkohol, zatim podležu zasebnom metabolizmu. Oksidacijom alkohola od aromatičnog dela se formira salicilna kiselina.
Salicin ima gorak ukus poput hinina.[3]
Reference [уреди]
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Uchytil RJ (1991). „Salix drummondiana“. Fire Effects Information System,. Online. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory (Producer) Приступљено 19. 07. 2006.
- ^ Daniells S (09/10/2006). „Symrise explores cheaper alternatives in bitter-maskers“. www.foodnavigator.com Приступљено 13. 12. 2007.
