Salicin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Salicin[1]
IUPAC ime
Drugi nazivi D-(−)-Salicin; Salikozid; 2-(Hidroksimetil)fenil
-β-D-glukopiranozid
Identifikacija
CAS registarski broj 138-52-3 YesY
PubChem[2][3] 439503
UNII 4649620TBZ YesY
KEGG[4] C01451
RTECS LZ5901700
Svojstva
Molekulska formula C13H18O7
Molarna masa 286.28 g mol−1
Tačka topljenja

197-200 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Salicin je alkoholni β-glukozid. On je antiinflamatorni agens koji se može izdvojiti iz kore vrbe.[5]

Salicin ima blisko srodnu hemijsku strukturu sa aspirinom. Kad se konzumira, acetalni etarski most se razlaže. Dva dela molekula, glukoza i benzoil alkohol, zatim podležu zasebnom metabolizmu. Oksidacijom alkohola od aromatičnog dela se formira salicilna kiselina.

Salicin ima gorak ukus poput hinina.[6]

Reference[уреди]

  1. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Uchytil RJ (1991). „Salix drummondiana“. Fire Effects Information System,. Online. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory (Producer) Приступљено 19. 7. 2006.. 
  6. ^ Daniells S (09/10/2006). „Symrise explores cheaper alternatives in bitter-maskers“. www.foodnavigator.com Приступљено 13. 12. 2007.. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]