Sfingozin-1-fosfat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sfingozin-1-fosfat
Identifikacija
CAS registarski broj 26993-30-6
PubChem[1][2] 5283560
ChemSpider[3] 4446673 YesY
MeSH sphingosine+1-phosphate
IUPHAR ligand 911
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C18H38NO5P
Molarna masa 379.472

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Sfingozin-1-fosfat (S1P) je signalni sfingolipid. On je isto tako bioaktivni lipidni posrednik. Sfingolipidi su velika klasa lipida koja sadrži alifatični aminoalkohol, sfingozin.

Produkcija[уреди]

Sfingozini mogu biti oslobođeni iz keramida, procesom koji katalizuje enzim keramidaza. Fosforilaciju sfingozina katalizuje sfingozinska kinaza, enzim koje je sveprisutan u citozolu i endoplazmatičnom retikulumu raznih tipova ćelija. S1P može da bude razgrađen sfingozin fosfatazom.

Funkcija[уреди]

S1P je lipidni posrednik iz krvi, posebno u kontekstu lipoproteina kao što je lipoprotein visoke gustine (HDL). On je u manjoj meri zastupljen u fluidima tkiva. Ta pojava se naziva S1P gradijentom. Ona ima biološki značaj u imunskoj ćelijskoj razmeni.

Originalno se za njega smatralo da je intraćelijski sekundarni glasnik. Naknadno je utvrđeno da on dejstvuje kao ekstraćelijski ligand za S1PR1 G protein spregnuti receptor 1998 godine. Sad je poznato da su S1P receptori članovi familije lizofosfolipidnih receptora. Do sada su pet receptora iz ove grupe opisano. Većina S1P bioloških efekata je posredovana signalizacijom kroz receptore na ćelijskoj površini.

Mada je S1P značajan za celo telo čoveka, on je glavni regulator vaskularnog i imunskog sistema. U vaskularnom sistemu, S1P reguliše angiogenezu, vaskularnu stabilnost, i permeabilnost. U imunskom sistemu, on je jedan od glavnih regulatora razmene T- i B-ćelija. S1P interakcija sa njegovim receptorom S1PR1 je neophodna za izlazak imunskih ćelija iz limfoidnih organa (kao što je timus i limfni čvorovi) u limfatičke sudove. Za inhibicija S1P receptora je pokazano da je kritična za imunomodulaciju.

Klinički značaj[уреди]

Lek fingolimod (FTY720), koji je antagonist S1P receptora,[4] sprečava autoimune limfocite da pređu iz limfnih organa u centralni nervni sistem. Klinička ispitivanja faze III su pokazala redukciju relapsa i poboljšanje drugih ishoda kod obolelih od multiple skleroze.[5][6]

S1P posreduje proliferaciju ćelija kože. To je posebno relevantno za keratinocite[7], dok fibroblasti nisu uslovljeni na ovaj način. Dok S1P supresuje epidermalnu proliferaciju poput glukokortikoida, on se razlikuje od njih, u smislu da proliferacija fibroblasta kože nije umanjena. Zapravo, S1P aktivira fibroblast-izvedenu produkciju ekstracelularni matriks proteina.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Baumrucker, T et al. (2007). „FTY720, an immunomodulatory sphingolipid mimetic: translation of a novel mechanism into clinical benefit in multiple sclerosis.“. Expert Opin Investig Drugs 16 (3): 283–289. DOI:10.1517/13543784.16.3.283. PMID 17302523. 
  5. ^ Ludwig Kappos et al. A placebo-controlled trial of oral fingolimod in relapsing multiple sclerosis, N Engl J Med 362:387, Feb. 4, 2010
  6. ^ Jeffrey A. Cohen, et al., Oral fingolimod or intramuscular interferon for relapsing multiple sclerosis, N Engl J Med 362:402, Feb. 4, 2010
  7. ^ Manggau M et al. (2001). „1Alpha,25-dihydroxyvitamin D3 protects human keratinocytes from apoptosis by the formation of sphingosine-1-phosphate“. J Invest Dermatol 117 (5): 1241–9. DOI:10.1046/j.0022-202x.2001.01496.x. PMID 11710939. 

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]