Simbijan

Из Википедије, слободне енциклопедије
Simbijan OS
Symbian logo
Izdavač Nokia uz Accenture, nekada Simbijan Ltd. i Simbijan fondacija
Programiran u C++,Pajton, Qt
Grupa OS OS za mobilne telefone
Radno stanje Razvoj obustavljen
Prva verzija EPOC16
Stabilna verzija 10.1 Belle FP2 / 2. oktobar 2012.
Vrsta jezgra EKA2
Jezik Svi
Podržane platforme ARM (može biti emuliran na x86)
Upravljanje paketom Nokia prodavnica, .sis, .ssix, .jar, .jad
Licenca vlasnička
Veb stranica licensing.symbian.org

Simbijan je operativni sistem zatvorenog koda specijalno dizajniran za mobilne telefone, sa svim dodatnim bibliotekama i alatima, koje trenutno proizvodi Accenture. Simbijan je originalno razvijan od strane Simbijan Ltd.'-a. Naslednik je Psionove serije operativnih sistema EPOC i radi isključivo na ARM procesorima. Simbijan je bio glavni operativni sistem mnogih brendova (Nokia, Sony Ericsson, , Simens, Motorola, Samsung), a najviše je korišćen u Nokijinim telefonima. Bio je najpopularniji sve do 2010. godine kada ga je po broju korisnika prestigao Android.

Simbijan je postao poznat pojavom S60 platforme koju je razvijala Nokija. Postojale su i druge Simbijan platforme (UIQ, MOAP) i one su razvijane paralelno sa S60, međutim nisu bile međusobno kompatabilne. Simbijan^3 se pojavio krajem 2010. g. kao proizvod razvoja S60 i UIQ i prvi put je korišćen u Nokiji N8. Od tada se koristi samo jedna platforma. U 2011 dolazi do unapređenja i pojave 2 nove verzije Anna, a potom i Belle. Drugog oktobra 2012. g. pojavljuje se i poslednja verzija Nokia Belle FP2. U planu su bile i verzije Carla i Donna, međutim kompanija Nokija je odlučila da pređe na Windows Phone operativni sistem. 2. okrobar 2012. je i zvanično datum kad je obustavljen razvoj ovog operativnog sistema. Radnici koji su učestvovali u razvoju (Njih 2800) Simbijana su prebačeni u kompaniju Accenture koja je trebala da pruža podršku korisnicima Simbijana sve do 2016. Međutim, podrška je obustavljena mnogo ranije (2014).

Poslednji telefon sa ovim Os-om je Nokija 808 Pureview (27. februar 2012.)