Somalilend

Из Википедије, слободне енциклопедије
Republika Somalilend
Jamhuuriyadda Soomaaliland
جمهورية صومليلاندا
Jumhūrīyat Sūmāli-lānda
Republik Somaliland
Застава Somalilenda Грб Somalilenda
Застава Грб
крилатица: لا إله إلا الله محمد رسول ال &nbspPrevod
"Nema Boga osima Alaha; Muhamed je Alahom glasnik"

Takođe:"Pravda, mir, sloboda, demokratija i uspeh za sve"

Положај Somalilenda
Главни град Hargeisa
Службени језик Somali i Arapski
Површина  
 - Укупно 137.600 km² ([[Списак држава по површини|]])
Становништво  
 - [[]]. 3.5 miliona (procena) ([[Списак држава по броју становника|]])
 - Густина /km² 
Валута Somalilandski šiling (-(SLSH)-)
Временска зона UTC +3
Позивни број +{{{позивни број}}}

Republika Somalilend je de fakto nezavisna država na rogu Afrike koja se nalazi untar međunarodno priznate teritorije Somalije

Nazavisnost je proglažena 18. maja 1991. ali državu do danas niko nije priznao. Jedine zvanične veze postoje sa Etiopijom.

Somaliland je bio nezavistan pet dana u 1960. tokom završetka britanske dominacije nad ovom teritorijom.

Geografija[уреди]

Somaliland se nalazi na istoku Afričkog roga između 08°00' - 11°30' paralele severno od ekvatora i između 42°30' - 49°00' meridijana istočno od Griniča. Somaliland ima 740 km obale, većinom uz Crveno more. Somaliland se graniči sa Etiopijom na jugu i zapadu, Džibutijem na severozapadu, Adenskim zalivom na severu i autonomnim somalijskom regijom Puntland na istoku.

U Somalilendu se meša vlažna i suva klima. Severni deo zemlje je brdovit i u mnogim područjima visina doseže između 900 i 2 100 metara. Regije Avdal, Saksil i Vukoji Galbid su brdovite i plodne, dok je u Togdhiru polupustinjsko područje s manje zelenila. U regiju Avdal spadaju mnogi otoci i koralni grebeni.

Deset kilometara severno od Erigava su ostaci šume smreka, uzduž ruba strmine iznad Adenskog zaliva. Strmina se nalazi na oko 2.000 metara nadmorske visine, na mestu gde se put iz Erigava spušta na obalu. Dva kilometra zapadnije nalazi se najviša tačka u Somalilandu i Somaliji, 2.416 metara visok Šimbiris, tzv. „prebivalište ptica”.

Zbog zelenila u nekim delovima Somalilenda, divlje životinje (npr. zebre) dolaze u ta područja radi ispaše ili parenja. U Somalilandu se između ostalih divljih životinja mogu naći i kаdui, divlje svinje, somalijski divlji magarac, bradavičasta svinja, antilope, somalijska ovca, divlje koze i deve. Takođe se u ovom području mogu naći i mnoge vrste ptica i riba.

Politička podela[уреди]

Karta somalilendskih regija
Veći gradovi Somalilenda

Republika Somalilend se sastoji od šest upravnih regija, a na čelu svake nalazi se guverner. Područje države obuvata celu teritoriju bivšeg protektorata zvanog Britanski Somalilend, koji je pet dana bio nezavisna država 1960. godine.

Planine oko Boorame

Šest somalilendskih regija su:

  1. Avdal
  2. Saksil
  3. Sanag
  4. Sul
  5. Togdir
  6. Vukoji Galbid

Veći gradovi u Somalilendu su:

Stanovništvo[уреди]

Prema procenama u Somalilendu živi oko 3,5 miliona stanovnika.

Jezici[уреди]

Većina stanovništva u Somalilendu govori somalijski i arapski, koji su službeni jezici. Član 6 ustava iz 2001. godine naglašava da je službeni jezik Somalilenda somalijski, dok je učenje arapskog obvezno u školama i džamijama. Engleski se takođe uči u školama.

Religija[уреди]

Prodavnica zlata u Hergaisi

Gotovo svi stanovnici u Somalilendu su sunitski muslimani, a islam je i državna religija. Iako postoje tragovi predislamske religije u Somalilendu, islam predstavlja važan deo somalijskog nacionalnog identiteta. U zemlji su pre delovali i katolički misionari. U kolonijalno vreme u Britanskoj Somaliji delovao je Apostolski vikarijat Arabije, kojim su upravljali kapucini.

Klanska struktura[уреди]

Somalilendsko društvo koje broji oko 3,5 miliona pripadnika organizovano je u plemena, čija veličina se obično kreće u intervalu od 5.000 do 50.000 pripadnika. Najveće pleme u Somalilendu je Isak, a drugo po veličini je Dir koji uključuje bratstva Isa i Gadabursi. Druga veća plemena su Varsangeli i Dulbahante (podskupina plemena Darod). Varsangeli i Dulbahante žive većinom u regijama Sul, Sanag, i Togdir, dok pripadnici plemena Isak žive većinom u regijama Vukoji Galbid, Togdir, okrug Gebilej i u nekim delovima regija Sul i Sanag. Pleme Gadabursi većinom živi na zapadu zemlje, u regiji Avdal.

Plemena su podeljena u grupe prema poreklu, koje obično sadrže između 2 500 i 10 000 članova. Plemenska diskriminacija strogo je zabranjena, a vlada smatra svako pleme jednakim.

Politika[уреди]

U Somalilendu je stvoren mešani sistem od tradicionalnih i zapadnjačkih institucija. U međuplemenskim sastancima, završno sa sastankom u Burami 1993. godine, stvoren je bil (pleme ili zajednica) sistem vlasti, koji se sastoji od izvršne vlasti (predsednik, potpredsednik i savet ministara), dvodomske zakonodavne vlasti, te nezavisne sudske vlasti. Tradicionalno somalijsko veće starešina (gurti) čini gornji dom parlamenta, te je odgovorno za izbor predsednika kao i za rešavanje internih sukoba. Vlast su praktično činili pripadnici najvažnijih plemena u gornjem i u donjem domu, kojima su poslanička mesta dodeljena prema unapred utvrđenoj formuli. Godine 2002. uveden je višestranački sistem na lokalnim izborima, što određuje i koje će se stranke kandidovati na na parlamentarnim izborima.

Godine 2005. Somalilend se predružio UNPO-u, međunarodnoj organizaciji koja promoviše pravo na samoopredeljenje. Stav OUN-a je da Somalilend treba još dosta da uradi kako bi stekao međunarodno priznanje.

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Somalilend