Specifičnost privrednog društva sa jednim osnivačem

Specifičnost privrednog društva sa jednim osnivačem se ogleda u samom osnivanju privrednog društva kao i u odgovornostima osnivača za obaveze društva.

Pojam[уреди | уреди извор]

Jednočlano društvo je netipična forma individualnog organizovanja preduzeća i netipična forma privrednog (trgovačkog) društva u klasičnom smislu reči. To je društvo kod koga jedan jedini subjekt, kao vlasnik celokupne imovine društva nije i lično odgovoran (svom svojom imovinom), za obaveze društva.

Ukratko o jednočlanom privrednom društvu:

Jedno fizičko ili pravno lice
Ima pravni subjektivitet
Prednosti: ograničen rizik, lak prenos na drugo lice, oporezivanje
Vrste:

Jednočlano D.O.O.
Jednočlano A.D.^[1]

Tačka sporenja[уреди | уреди извор]

Sva problematika osnivanja ili funkcionisanja jednočlanog društva u vezi je sa obimom odgovornosti jedinog člana (ili akcionara) za obaveze takvog društva. Dva su moguća pravca.

Prvi, prihvatiti neograničenu odgovornost, bez obzira na pravni subjektivitet i prirodu takvog društva, a radi zaštite interesa njegovih poverilaca u svim slučajevima kad postoji jedan vlasnik društva (bilo da je to fizičko ili pravno lice).
Drugi, prihvatiti samo ograničenu odgovornost za rizik poslovanja osnovanog društva od strane jednog osnivača, odnosno odgovornost samog društva svojom imovinom.

Oba pravca imaju i dobre i loše strane: prvi pravac obezbeđuje poverioce takvih društava, ali nameće neograničeni rizik vlasniku, dok drugi pravac ima upravo obrnuto dejstvo.

Prednosti i nedostaci[уреди | уреди извор]

Jednočlano društvo ima značajne prednosti koje ga čine prihvatljivijom formom u odnosu na formu organizovanja preduzeća u obliku individualnog preduzetnika: ograničavanje rizika i odgovornosti na ulog u društvo, garancija trajnosti (šanse nadživljavanja jedinog vlasnika mnogo su veće nego kod individualnog preduzetnika), lak prenos na drugo lice, pa čak i odmah nakon osnivanja (prodaja udela ili akcija), olakšsano povezivanje (grupe društava). S druge strane, jednočlano društvo ima i znatne nedostatke: troškovi osnivanja, zahtevi forme u konstitutivnim aktima, formalizam (u pogledu organa i procedure donošenja odluka mora poštovati propise vezane za datu formu društva i pisanu formu odluka), otežano finansiranje ako nema dovoljno sopstvenog kapitala i finansijski napor vlasnika, dvostrukko oporezivanje (najpre samog društva koje je pravni subjekt, a zatim i samog vlasnika koji je fizičko ili pravno lice).

Regulativa EU[уреди | уреди извор]

Jednočlano trgovačko društvo (osnivanje ili poslovanje) regulisala je Dvanaesta direktiva EU. Dvanaesta direktiva omogućuje kako osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću sa jednim osnivačem, tako i kasnije otkupljivanje svih udela od strane jednog člana, da društvo koje je osnovano sa više članova postane jednočlano, s tim što se ta činjenica mora odmah upisati u registar.

Državama članicama je prepušteno da u svojim nacionalnim zakonima propišu određene specifičnosti za slučaj:

kad se jedno fizičko lice pojavljuje kao osnivač jednočlanog društva,
kad je jedno jednočlano društvo ili drugo pravno lilce jedini član drugog društva.

U pogledu upravljanja ovim jednočlanim društvom propisano je da jedini član vrši fnkciju skupštine, s tim da odluke koje se donose u ovoj funkciji moraju biti unete u zapisnik ali sačinjene u pisanoj formi.

Naše rešenje[уреди | уреди извор]

Naš Zakon o privrednim društvima prihvata koncepciju jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću i jednočlanog akcionarskog društva, koja mogu osnivati pravna i fizička lica, u osnovi sa istim pravnim režimom utvrđenim Dvanaestom direktivom EU. U svemu što nije propisano kao specifičnost ove forme društva primenjuju se pravila koja važe za pravnu formu društva u kojoj je osnovano.

Organi[уреди | уреди извор]

Jednočlano društvo ima sve organe koje imaju društva tog tipa: akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću. U Zakonu o privrednim društvima, kao i drugim zakonodavstvima, izričito je naglašeno da u ovom slučaju funkciju skupštine društva vrši jedini član (akcionar), koji je oslobođen obaveze samosazivanja^[2]. S druge strane, posedno je interesantno pitanje da li jedini vlasnik koji sam vrši funkciju direktora društva može sklapati vlastite ugovore s društvom, budući da je ovde faktički reč o sklapanju ugovora sa samim sobom, iako zbog odvojenosti lične imovine jedinog vlasnika i imovine društva čiji je vlasnik, pravno nije tako. Kako je reč o različitim subjektima u pravu, čini se da ovo nije isključeno, pod pretpostavkom da se ne povređuje klauzula sukoba interesa.

Preobražaj[уреди | уреди извор]

Kada jednočlano društvo stekne još bar jednog člana (ili akcionara), bez obzira na osnov, dužno je da se uskladi sa rešenjima zakona koja se odnose na višrečlano društvo i da to upiše u registar. Formalnopravno, ovde nije reč o promeni pravne forme društva, pa se ne primenjuju pravila koja važe za tu promenu (zaštita manjinskih akcionara, zaštita poverilaca).