Spektrofotometrija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Spektrofotometar

U hemiji, spektrofotometrija je kvuantitativno merenje reflektivnih ili transmisionih osobina materijala kao funkcija talasne dužina.[1] Ona obuhvata spektroskopska merenja vidljivom, blisko-ultravioletnom, i blisko-infracrvenom svetlošću. Spektrofotometrija je specifičniji termin od spektroskopije, koji ne obuhvate vremenski zavisne metode.

Spektrofotometrija podrazumeva upotrebu spektrofotometara. Spektrofotometar je fotometar (uređaj za merenje intenziteta svetlosti), koji može da meri intenzitet kao funkciju talasne dužine izvora svetlosti. Važne odlike spektrofotometara su spektralni opseg i linearni opseg apsorpcije ili merenje refleksije.

Spektrofotometar se često koristi za merenje prozračnosti ili refleksije rastvora, transparentnih ili neprozirnih materija, kao što su polirana stakla, ili gasovi. Međutim, oni takoše mogu biti dizajnirani za merenje difuzivnosti na bilo kom od navedenih opsega svetlosti koji obično pokrivaju oko 200 nm - 2500 nm koristeći različite kontrole i kalibracije.[1] U okviru ovih opsega svetlosti, kalibracija instrumenta je neophodna koristeći standarde koji se razlikuju po tipu, i zavise od talasne dužine fotometrijskog određivanja.[2]

Jedan primer eksperimenta u kome se koristi spektrofotometrija je odre]ivanje konstante ravnoteže rastvora. Određene hemijske reakcije u rastvoru se mogu odvijati u direktnom i u suprotnom smeru, pri čemu se iz reaktanata formiraju proizvodi, a proizvodi se razlažu u reaktante. U nekom trenutku, ove hemijske reakcije dostižu tačku ravnoteže. Kako bi se utvrdile odgovarajuće koncentracije reaktanata i proizvoda u toj tačci, prenos svetlosti u rastvoru se može testirati korišćenjem spektrofotometrije. Količinu svetlosti koja prolazi kroz rastvor je pokazatelj koncentracije određenih hemikalija koje ne dozvoljavaju prolaz svetlosti.

Upotreba spektrofotometara obuhvata različite naučne oblasti, kao što su fizika, nauka o materijalima, hemija, biohemija i molekularna biologija.[3] Oni su široko korišćeni u mnogim industrijama, uključujući proizvodnju poluprovodnika, lasera ​​i optičkih materijala, štampanje i forenzičko ispitivanje, kao i u laboratorijama za proučavanje hemijskih supstanci. Spektrofotometarom se može odrediti, u zavisnosti od kontrole ili kalibracije, koje supstance su prisutne u uzorku, kao i u kojoj količini putem proračuna za posmatrane talasne dužine.

Literatura[уреди]

  1. ^ а б Allen, D., Cooksey, C., & Tsai, B. (2010, October 5). Spectrophotometry
  2. ^ Schwedt, Georg. (1997). The Essential Guide to Analytical Chemistry. (Brooks Haderlie, trans.). Chichester, NY: Wiley. (Original Work Published 1943). pp. 16-17
  3. ^ Rendina, George. Experimental Methods in Modern Biochemistry W. B. Saunders Company: Philadelphia, PA. 1976. pp. 46-55

Vidi još[уреди]