Чегар

Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог српског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића. Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као знаменито место од изузетног значаја.

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом педесетогодишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1927. Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Битка на Чегру[уреди | уреди извор]

Недалеко од села Каменица, североисточно од Ниша, налази се узвишење Чегар, познато историјско место по бици из Првог српског устанка. На платоу узвишења, где је био шанац Стевана Синђелића, 31. маја 1809. године дошло је до Чегарске битке. Командант српских устаника на Чегру, Стеван Синђелић остварио је тада херојски подухват. Пуцањем у барутану покушао је да заустави продор Турака. Од глава изгинулих Срба на Чегру Турци су исте године изградили Ћеле кулу у Нишу.

Спомен обележја на Чегру[уреди | уреди извор]

Чегар заузима посебно место у историји борбе за слободу и независност наших народа. Стога је два пута обележаван споменицима.

Прво спомен обележје[уреди | уреди извор]

Прво обележје места на коме се налазио шанац Стевана Синђелића и где се одиграла Чегарска битка, подигнут је 4. јула 1878. Имао је облик мање пирамиде од гранита, са два натписа: „Војводи Стевану Синђелићу и његовим неумрлим јунацима, који овде славно изгибоше 19. маја. 1809. нападајући Ниш“ и, на другој страни: „Књаз Милан М. Обреновић IV и његова храбра војска покајаше их освојивши Ниш 28. децембра 1877.

Споменик је откривен у присуству кнеза Милана, шест месеци после ослобођења Ниша од Турака и уједно представља први споменик подигнут у ослобођеном Нишу.^[1]

Друго спомен обележје[уреди | уреди извор]

Данашњи споменик у облику куле - симбола војног утврђења, изграђен је поводом педесете годишњице ослобођења Ниша, а откривен је 1. јуна 1927. године. Постављен је на истом месту као и старо спомен обележје које је остало у ниши новог споменика.

Изглед споменика[уреди | уреди извор]

Споменик је изграђен по пројекту руског архитекте, емигранта Јулијана Љ. Дјупона. Архитектура споменика је уједно архитектура карактеристична за период између два светска века, када су чести спојеви романтизма и декоративних елемената националне средњовековне архитектуре.^[2] Кула квадратне основе стоји на постаменту са блао закошеним ивицама. Завршно кубе на осмоугаоном тамбуру је логичан завршетак композиције. Декорација је богата, али не и претерана. Фасада куле, са отворима и кружним розетама, изведена је у алтернацији опеке и малтер, а доњи део, са прилазним степеништем, начињен је од камених блокова из Нишке тврђаве, са Виник капије, коју је Војска 1927. године порушила, уводећи железничку пругу.^[1]

Биста Стевана Синђелића накнадно је постављена, уместо барељефа са његовим ликом, изнад кога је била фигура орла. Биста је дело нишког вајара хрватског порекла, Славка Милетића.^[3]

Значај[уреди | уреди извор]

Осим што је био у функцији величања подвига националног хероја, споменик је имао и сжан национално-династички карактер, је је повезивао подвиге Стевана Синђелића са чином освајања Ниша под кнезом Миланом Обреновићем.^[4]

Скрнављење споменика[уреди | уреди извор]

Дана 10. јуна 2013, само десет дана после 204 прославе годишњице Боја на Чегру непозната група људи, за које се може претпоставити да су симпатизери или чланови навијача ФК Партизан је на споменику исписала фазониране иницијале надимка навијачке групе Партизана Јужни Фронт(1970 ЈФ) као и велико НК на споменику и Цартел 1970.

Галерија[уреди | уреди извор]

Стеван Синђелић
Топ на Чегру
Прилаз споменику на Чегру
Степенице у унутрашњем делу споменика на Чегру

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б B. Andrejević, Spomenici Niša, II izdanje, Prosveta, Niš. (2001). стр. 37.
^ Z. Čemerikić, Arhitekta Julijan Lj. Djupon, niški period, Društvo arhitekata Niša, Niš. (2013). стр. 33.
^ V. Petrović, Niš u delima putopisaca od IV do XX veka, Punta, Niš. (2000). стр. 299.
^ Н. Макуљевић, Уметност и национална идеја, Систем европске и српске ви-зуелне културе у служби нације, 295.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[automatski_generisano1-1] а ^б B. Andrejević, Spomenici Niša, II izdanje, Prosveta, Niš. (2001). стр. 37.

[2] Z. Čemerikić, Arhitekta Julijan Lj. Djupon, niški period, Društvo arhitekata Niša, Niš. (2013). стр. 33.

[3] V. Petrović, Niš u delima putopisaca od IV do XX veka, Punta, Niš. (2000). стр. 299.

[4] Н. Макуљевић, Уметност и национална идеја, Систем европске и српске ви-зуелне културе у служби нације, 295.

[1]

[2]

[3]

[4]