Srebro nitrat
| Srebro nitrat | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 7761-88-8  |
| PubHem | 24470 |
| HemPauk | 22878 |
| ChEBI | 32130 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | AgNO3 |
| Molarna masa | 169.87 g mol−1 |
| Agregatno stanje | beli čvrsti materijal |
| Gustina | 4.35 g cm−3 |
| Tačka topljenja |
212 °C, 485 K, 414 °F |
| Tačka ključanja |
444 °C, 717 K, 831 °F (razlaže se) |
| Rastvorljivost u vodi | 1.22 kg/L (0 °C) 2.16 kg/L (20 °C) 4.40 kg/L (60 °C) 7.33 kg/L (100 °C) |
| Rastvorljivost | rastvoran u etanolu i acetonu |
| Opasnost | |
| ЕU-klasifikacija |  C N |
| NFPA 704 |
 0
2
0
|
| R-oznake | R8,R34, R50/53 |
| S-oznake | (S1/2), S26, S45, S60, S61 |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Srebro nitrat je neorgansko jedinjenje sa formulom AgNO3. Ovo jedinjenje je prekursor mnogih drugih jedinjenja srebra, kao što su jedinjenja koja se koriste u fotografiji. On je daleko manje senzitivan na svetlost od halida.[1][2][3]
U čvrstom srebro nitratu, joni srebra imaju trigonalno planarnu koordinaciju.[4]
Садржај |
Sinteza i struktura [уреди]
Kristali srebro nitrata se mogu dobiti rastvaranjem metala srebra u rastvor azotne kiseline te zatim uparavanjem rastvora.
- 3 Ag(s) + 4HNO3(aq) → 3 AgNO3(aq) + 2 H2O (l) + NO(g)
U čvrstom srebro-nitratu, joni srebra su raspore]eni u planarnoj ravni sa 3 koordinate (oblik jednakostraničnog trougla).[5]
Reakcije [уреди]
Srebro-nitrat pokazuje brojne reakcije, ali se u laboratoriji i analitičkoj hemiji koristi uglavnom za dokazivanje hloridnog jona (Cl-).
- AgNO3 + NaCl → AgCl↓ + NaNO3
- AgNO3 + HCl → AgCl↓ +HNO3
Ukoliko se u raskvoru nađu srebrni i hloridni joni, oni stvaraju karakteristični beli, sirast talog.
Srebro-nitrat takođe može da reaguje sa karbonatima i hidrogenkarbonatima:
- 2 AgNO3 + Na2CO3 → Ag2CO3↓ + 2 NaNO3
Ako se izloži svetlosti, ili ako stoji na svetlom i tooplom mestu, razlaže se prema jednačini:
- 2 AgNO3 → 2 Ag + O2 + 2 NO2
Upotreba [уреди]
Baza za dobijanje drugih jedinjenja srebra [уреди]
Srebro nitrat je najpovoljnija so srebra u smislu troškova industrijske proizvodnje, te nudi brojne prednosti. Nije higroskopna, nasuprot fluoroboratnim i perhloratnim solima. Relativno je stabilna pri izlaganju svetlosti. Može se rastvoriti u brojnim rastvaračima. Nitratna funkcionalna grupa se može zameniti sa mnogim drugim grupama, dajući druge soli srebra. Izlažući srebro-nitrat jonima halida dobija se AgX (gde je X= Cl, Br, I itd.). U proizvodnji fotografskih filmova, srebro-nitrat reaguje sa kalijum ili natrijum halidima te se formira nerastvorna so srebro halida u fotografskom želatinu. Zatim se ona nanosi na trake tri-acetata ili poliestra. Na sličan način se dobijaju i neka jedinjenja srebra koja se koriste u pravljenju eksploziva, poput fulminata, azida ili acetilida. Tretiranjem srebro-nitrata sa bazama dobija se srebro oksid:
- 2 AgNO3 + 2 NaOH → Ag2O + 2 NaNO3 + H2O
Organska sinteza [уреди]
Srebro nitrat se koristi na mnoge načine u sintezama organskih materija npr. kod deprotekcije ili oksidacije. Jon Ag+ reverzibilno reaguje sa alkenima, a srebro-nitrat se koristi kod razdvajanja smeša alkena putem selektivne apsorpcije. Rezultirajuće jedinjenje se može razložiti sa amonijakom oslobađajući slobodne alkene.[6]
Toksičnost [уреди]
Srebro-nitrat je otrovan i uzrokuje koroziju. Ukoliko srebro-nitrat dospe na kožu, koža najprije pobeli, da bi nakon sat vremena potamnela, praveći kombinaciju metalnog srebra i srebrnih sulfida.
Reference [уреди]
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
- ^ „Definition of Lunar Caustic“
- ^ P. Meyer, A. Rimsky et R. Chevalier (1978). „Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires. Example de cristal parfait“. Acta Crystallographica Section B 34 (5): 1457–1462. DOI:10.1107/S0567740878005907.
- ^ P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, str. 1457-1462.
- ^ A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 str.315; Vol. 49, 1969 str.39.
Spoljašnje veze [уреди]
|
|||||
