Stahioza

Из Википедије, слободне енциклопедије
Stahioza
IUPAC ime
Drugi nazivi β-D-Fruktofuranozil-O-α-D
-galaktopiranozil-(1→6)-O-α-D
-galaktopiranozil-(1→6)-α- D-glukopiranozid
Identifikacija
CAS registarski broj 470-55-3
PubChem[1][2] 91455
EINECS broj 207-427-3
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C24H42O21
Molarna masa 666,578 g/mol
Tačna masa 666,221858

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Stahioza je tetrasaharid koji se sastoji od dve α-D-galaktozne jedinice, jedne α-D-glukozne jedinice, i jedne β-D-fruktozne jedinice sekvenciono povezane kao gal(α1→6)gal(α1→6)glc(α1↔2β)fru. Stahioza se prirodno javlja u brojnom povrću (npr. u grašku, soji) i više drugih biljki.

Stahioza je manje slatka od saharoze, oko 28% po težini. Ona se uglavnom koristi kao zaslađivač.[3] Stahioza se ne svaruje u potpunosti u ljudskom organizmu. Ona pruža 1,5 do 2,4 kcal/g (6 do 10 kJ/g).

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Nakakuki, T. (2002). „Present status and future of functional oligosaccharide development in Japan“. Pure and Applied Chemistry 74 (7): 1245–1251. DOI:10.1351/pac200274071245. 

Spoljašnje veze[уреди]