Standardni model

Из Википедије, слободне енциклопедије
Standardni model elementarnih čestica, s baždarnim i Higsovim bozonom

Standardni model je teorija u fizici elementarnih čestica koja uspješno opisuje tri od četiri fundamentalne interakcije između elementarnih čestica od kojih se sastoji sva poznata materija: elektromagnetizam, te jaku i slabu nuklearnu interakciju. On obuhvata veliki skup čestica: kvarkove, gluone, leptone, W-bozone i Z-bozone i Higsove čestice. To je kvantna teorija polja usklađena s kvantnom mehanikom i teorijom relativnosti i do sada je potvrđena predviđanjem rezultata gotovo svih eksperimenata u kojima deluju tri fundamentalne interakcije. Standardni model nije kompletna teorija, jer ne uključuje gravitaciju, a takođe zavisi i od niza eksperimentalno dobivenih parametara (mase čestica i konstante vezanja) koji se ne mogu dobiti iz same teorije.

Standardni model je razvijen tokom druge polovine 20. veka, kao kolaborativni poduhvat naučnika širom sveta.[1] Sadašnja formulacije završena sredinom 1970-tih nakon eksperimentne potvrde postojanja kvarkova. Od tog vremena, otkrića vršni kvark (1995), tau neutrina (2000), i nedavno Higsovog bozona (2013), su povećali kredibilnost Standardnog modela. Zbog njegovog uspešnog objašnjavanja širokog opsega eksperimentalnih rezultata, Standardni model se ponekad smatra „teorijom skoro svega“. Standardni model ne može biti teorija svega jer:

  • u njoj se gravitacija ne pominje
  • ima devetnaest slobodnih parametara, koji moraju ručno da se podese
  • ima tri identične generacije kvarkova i leptona koje su izlišne

Standardni model se može ugraditi u GUT teoriju i u teoriju struna, ali za sada nisu dostupni eksperimentalni dokazi tih teorija.

Reference[уреди]

  1. ^ R. Oerter (2006). The Theory of Almost Everything: The Standard Model, the Unsung Triumph of Modern Physics (Kindle ed.). Penguin Group. стр. 2. ISBN 0-13-236678-9. 

Literatura[уреди]

  • R. Oerter (2006). The Theory of Almost Everything: The Standard Model, the Unsung Triumph of Modern Physics. Plume. 
  • B.A. Schumm (2004). Deep Down Things: The Breathtaking Beauty of Particle Physics. Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-7971-X. 
  • I. Aitchison, A. Hey (2003). Gauge Theories in Particle Physics: A Practical Introduction.. Institute of Physics. ISBN 978-0-585-44550-2. 
  • W. Greiner, B. Müller (2000). Gauge Theory of Weak Interactions. Springer. ISBN 3-540-67672-4. 
  • G.D. Coughlan, J.E. Dodd, B.M. Gripaios (2006). The Ideas of Particle Physics: An Introduction for Scientists. Cambridge University Press. 
  • D.J. Griffiths (1987). Introduction to Elementary Particles. John Wiley & Sons. ISBN 0-471-60386-4. 
  • G.L. Kane (1987). Modern Elementary Particle Physics. Perseus Books. ISBN 0-201-11749-5. 
  • T.P. Cheng, L.F. Li (2006). Gauge theory of elementary particle physics. Oxford University Press. ISBN 0-19-851961-3.  Highlights the gauge theory aspects of the Standard Model.
  • J.F. Donoghue, E. Golowich, B.R. Holstein (1994). Dynamics of the Standard Model. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47652-2.  Highlights dynamical and phenomenological aspects of the Standard Model.
  • L. O'Raifeartaigh (1988). Group structure of gauge theories. Cambridge University Press. ISBN 0-521-34785-8.  Highlights group-theoretical aspects of the Standard Model.

Spoljašnje veze[уреди]