Stari jezik (Točak vremena)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Stari jezik je izmišljeni jezik u serijalu knjiga Točak vremena, Roberta Džordana. Opisan je kao sada mrtav jezik, koji koriste samo naučnici i pojedini pripadnici više klase, ali ovaj jezik i dalje igra veliku ulogu u radnji Točka vremena.

Istorija[уреди]

Starim jezikom se govorilo za vreme Doba legendi i u kratkom periodu posle njega. Kao rezultat uništavajuće prirode Slamanja sveta, Troločkih ratova i Stogodišnjeg rata, zapisi iz ovog perioda su u najboljem slučaju sastavljeni iz preživelih odlomaka. Ipak, značajno znanje ovog jezika je ostalo među onima koji su želeli da ga prenesu sledećim generacijama. Od mnogih pripadnika višeg sloja društva se očekuje da nauče Stari jezik, iako ga većina ne nauči do bilo kakvog značajnog nivoa. Veliki broj Aes Sedai poseduje zavidno znanje ovog jezika, a ne treba ni spominjati naučnike, kojima je znanje ovakvih stvari od velike koristi.

Iako je prošlo dosta vremena od kada je zvanično izašao iz upotrebe, njegov značaj ne treba potcenjivati. To je jezik velikih likova, kao što su Luis Terin Telamon i njegovih Stotinu sadrugova, ali i jezik Izgubljenih. Njime je govorilo društvo, koje je prema svim izvorima bilko prilično napredno u mnogim stvarima. to je takođe bio jezik onih koji su se u godinama posle Slamanja borili da očuvaju njihova uzdrmana i oslabljena društva. Ovaj jezik je uspeo da preživi omanji Armagedon, ali se urušio u svitanju novog sveta. from the memories he received from the Eelfinn.

U sadašnjosti, Stari jezik se i dalje može naći u imenima mesta (Manetheren što znači suva rupa), stvari (imena Aijelskih ratničkih društava), natpisima ("Tia mi aven Moridin isande vadin", što znači "grob nije prepreka mome zovu"), i u pojedinim frazam koje se koriste u razgovoru, posebno od strane Metrima Kautona, kome je znanje ovog jezika usađeno uz pomoć delova sećanja koje je primio od Eelfina.

Gramatika[уреди]

Saznanja o gramatici ovog jezika su veoma mala, ali se mogu obaviti neka gramatička posmatranja o njemu uzimajući u obzir njegovu fonologiju, morfologiju i sintaksu.

Fonologija[уреди]

Tačan fonološki izraz pojedinih slova i skupova slova može jedino biti nagađan, ali je Robert Džordan objasnio izgovor pojedinih važnijih reči iz knjiga, što donekle pruža neku vrstu vodiča kroz fonologiju ovog jezika.

  1. b: [b]
  2. c: [k]
  3. d: [d]
  4. f: [f]
  5. g: [g]
  6. h: [h]
  7. j: [dž], uz mogući drugačiji izgovor ovog glasa
  8. k: [k]
  9. l: [l]
  10. m: [m]
  11. n: [n]
  12. p: [p]
  13. q: izuzetno je retko slovo u ovom jeziku, a koristi se samo ispred slova 'u' kako bi zajedno proizveli skup glasova [kv]; neprisutno u srpskim prevodima knjiga iz serijala
  14. r: izgovara se kao otegnuto 'r'
  15. s: [s] ,u slučaju prisustva bezvučnih suglasnika, ili [z] posle ili između zvučnih suglasnika
  16. t: [t]
  17. v: [v]
  18. w: [v], neprisutno u srpskim prevodima knjiga iz serijala
  19. y: [j], neprisutno u srpskim prevodima knjiga iz serijala
  20. z: [z]

Takođe, pojavljuje se i nekoliko suglasničkih grupa, koje su neprisutne u srpskim prevodima knjiga iz serijala.

  1. ch: [č]
  2. sh: [š]
  3. th: [t] ili [d]

Do današnjeg dana, ni u jednom citatu Starog jezika u serijalu knjiga o Točku vremena, nije upotrebljeno slovo 'x', što dovodi do pretpostavke da se ovo slovo nije ni koristilo u Starom jeziku.

Morfologija[уреди]

Stari jezik sadrži malo morfološke različitosti. Jedine u knjigama prikazane forme deklinacije su one koje služe za stvaranje oblika množine pojedinih reči, ali ostaje nejasno da li su te forme samo delovi većeg složenijeg sistema deklinacije ili jednostavno izolovani fenomeni. Takođe ostaje nejasno koliko klasa imenica i prideva postoji, ali utvrđeno je da postoji najmanje četiri njihove vrste, iz razloga što postoji najmanje četiri vrste deklinacija.

Prva deklinacija, je okarakterisana dodavanjem slova 'i' na kraj reči u množini. Shar (šar), što znači krv, u množini postaje shari (šari), kao u imenu Aijelskog društva Tain Shari (tajn šari), što znači Prave krvi.

Druga deklinacija, je okarakterisana dodavanjem slova 'a' u množini na kraj reči. Na primer, jednina reči oko glasi sei (sei), dok u množini glasi seia (seia).

Treća deklinacija, je sačinjena iz jednog neobičnijeg obrasca, koji uključuje uklanjanje slova umesto dodavanja slova kao u reči dareis (dareis), što znači koplje. Jednina imenice koplje glasi dareis (dareis), dok množina imenice koplje glasi darei (darei).

Četvrta deklinacija, koja je zasada i poslednja, predstavlja najnepravilniju deklinaciju do sada. Nekim rečima je na kraj jednostavno dodato slovo'n', kao u pridevu tain (tajn) što znači prave, dok jednina ovog prideva glasi tai (taj). U drugima pak, kao u reči athan (atan), što znači narod, množina glasi atha'an (ataan), što znači narodi.

Sintaksa[уреди]

Kao i ostatak gramatike Starog jezika, jedina sintaksička pravila su delimično prikazana kroz pojedine fraze i rečenice.

Postoje neke naznake da izvesni predlozi zahtevaju poseban red reči kada se oni koriste u rečenici. Reč far (reč za engleski predlog 'of'; United States Of America, ili Council Of Europe) je jedan od takvih predloga. Far Aldazar Din se bukvalno prevodi 'of the eagles brothers', što znači 'orlove braće' (kao u na primer 'okupljanje orlove braće'), dok to u stvari na engleskom znači 'brothers of the eagle', što znači 'braća orla'.

Najverovatnije je (kao i u manje-više svim jezicima sveta), sintaksa Starog jezika manje ili više fleksibilna, kako bi manje promene mogle da zadovolje različita značenja (kao u engleskom obaveštajno 'you are going', što znači ideš, naspram upitnog 'are you going', što znači ideš li). Bilo kako bilo, postoji isuviše malo tragova u knjigama pomoću kojih bi mogli izvući neke bitne zaključke.

Fraze i njihov prevod[уреди]

Ovde se nalazi lista najčešće upotrebljivanih fraza u knjigama, kao i njihov prevod.

  • Dovi'andi se tovja sagajn (Vreme je da se bace kocke.)
  • Caraj an Caldazar! Caraj an Elisandi! Al Elisandi! (U čast Crvenog orla! U čast Ruže sunca! Ruža sunca!)
  • Mia ajende, Aes Sedai! Cabalejn misajn je! Indi muagde Aes Sedai misajn je! Mia ajende! (Pusti me, Aes Sedai! Slobodan sam čovek! Ja nisam meso za Aes Sedai! Pusti me!)
  • Muad'rin tia dar alendi caba'drin riadem! Los Valdar Cebijari! Los! Caraj an Caldazar! Al Caldazar! (Pešadinci, pripremite se da pustite konjicu napred! Napred Čuvari Srca! Napred! U čast Crvenog orla! Crveni orao!)
  • Sene sovja caba'donde ajn dovinja. (Sreća je konj, koga jašete kao i svakog drugog.)
  • Tia mi aven Moridin isande vadin. (Grob nije prepreka mome zovu.)

Literatura[уреди]