Strukturni analog

Из Википедије, слободне енциклопедије

U hemiji, strukturni analog, takođe poznat kao hemijski analog ili jednostavno analog, je jedinjenje koje ima sličnu strukturu sa nekim drugim jedinjenjem, ali se razlikuje od njega u pogledu pojedinih komponenti.[1] Ono se može razlikovati u jednom ili više atoma, funkcionalnih grupa, ili podstruktura, koji su zamenjeni sa drugim atomima, grupama, podstrukturama. Strukturni analog se može smatrati da je formiran, bar teorijski, od drugog jedinjenja.[2]

Uprkos visoke hemijske sličnosti, strukturni analozi ne moraju da budu funkcijski analozi i mogu da imaju veoma različita fizička, hemijska, biohemijska, ili farmakološka svojstva.

U razvoju lekova velike serije strukturnih analoga početnog vodećeg jedinjenja se kreiraju i testiraju kao deo studija odnosa strukture i aktivnosti (SAR).[3]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  2. ^ Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3-527-31257-9. 
  3. ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 

Literatura[уреди]

  • Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH.