Sumpor trioksid

Sumpor trioksid
Structure and dimensions of sulfur trioxide	Space-filling model of sulfur trioxide
Nazivi
	Preferisani IUPAC naziv Sulfur trioxide
	Sistemski IUPAC naziv Sulfonilidenoksidan
	Drugi nazivi anhidrid sumporne kiseline
Identifikacija
CAS broj	7446-11-9 ; 3162-58-1 ; (monokis (trimethylammoniate));
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:29384 ;
ChemSpider	23080 ;
ECHA InfoCard	100.028.361
EC broj	231-197-3
Gmelin Referenca	1448
PubChem C ID	24682; 22235242 ; (hemihidrat); 22235243 (monoamonijat); 23035042 (monohidrat); 19427588 (monoformamat); 222852 ; (monokis(trimetilamonijat));
RTECS	WT4830000
UN broj	UN 1829
	SMILES O=S(=O)=O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	SO3
Molarna masa	80,066 g/mol
Gustina	1,92 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja	16.9 °C, 290.1 K, 62.4°F
Tačka ključanja	45 °C (113 °F; 318 K)
Rastvorljivost u vodi	hidrolizuje se do sumporne kiseline
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	256.77 J K−1 mol−1}}
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	−397.77 kJ/mol
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	oksidans (ox)
R-oznake	R14, R35, R37
S-oznake	(S1/2), S26, S30, S45
NFPA 704	0 3 3 OX
Tačka paljenja	Nezapaliv
	Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LC50 (LC50)	pacov, 4 h 375 mg/m3
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Selen trioksid; Telur trioksid
Srodne jedinjenja sumporni oksidi	Sumpor monoksid; Sumpor dioksid
Srodna jedinjenja	Sumporna kiselina
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Sumpor trioksid (sumpor (VI) oksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom SO₃.^[3]^[4] On je gas koji je zagađivač vazduhu i sastojak kiselih kiša.

Dobijanje[уреди | уреди извор]

Sumpor trioksid se ne može dobiti izgaranjem sumpora u vazduhu ili u atmosferi kiseonika, jer velika količina toplote koja se oslobađa pri sagorevanju sumpora u sumpor dioksid sprečava stvaranje sumpor trioksida. SO₃ se egzotermno raspada na višim temperaturama u sumpor dioksid i kiseonik.

Spajanje sumpor-dioksida i kiseonika je moguće samo na temperaturama koje nisu suviše visoke (400—600 °C). Zbog vrlo male brzine reakcije u tom temperaturnom području neohodna je upotreba katalizatora. Ovaj postupak nalazi industrijsku primenu u proizvodnji sumporne kiseline.

Za laboratorijske potrebe, sumpor trioksid se priprema kao anhidrid sumporne kiseline, oduzimanjem vode sumpornoj kiselini (zagrevanjem koncentrovane sumporne kiseline s fosfor pentoksidom kao sredstvom za oduzimanje vode):

H₂SO₄ → SO₃ + H₂O

ili zagrevanjem vodoniksulfata (npr. natrijum-bisulfata NaHSO₄), ili sulfata npr. gvožđe(III)-sulfata (Fe₂(SO₄)₃).

Osobine[уреди | уреди извор]

Sumpor trioksid pojavljuje se u tri modifikacije, od kojih je jedna kristalna, a preostale dve su amorfni oblici. Kada se ohlade pare sumpor trioksida, dolazi do kondenzacije u kristalni oblik (γ-SO3). To je prozirna masu, koja se topi na 16,8 °C, a ključa na 44,8 °C. Ona se u čvrstom stanju sastoji uglavnom od molekula (SO₃)₃, u tečnom stanju od molekula (SO₃)₃ i SO₃, a u gasovitom stanju od molekula SO₃. Ako se sumpor trioksid drži duže vremena ispod 25 °C, on se pretvara u modifikaciju sličnu azbestu (β i α SO₃), odnosno u bele isprepletene iglice svilenastog sjaja, s molekulima (SO₃)_n i (SO₃)_p (p > n > 3). Sumpor trioksid koji je u prodaji je mešavina α i β SO3.

Sumpor trioksid se spaja sa vodom i gradi sumpornu kiselinu uz jako razvijanje toplote. Na vlažnom vazduhu intenzivno se puši, jer je prilično isparljiv, pa s vlagom iz vazduha stvara sumpornu kiselinu, koja se odmah kondenzuje u male kapljice. Sa oksidima metala reaguje energično uz stvaranje sulfata.

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Clayden1st-3] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[March6th-4] Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика