Supersimetrija

Из Википедије, слободне енциклопедије

Supersimetrija je simetrija po kojoj se mogu menjati fermioni i bozoni. Ona rešava problem hijerarhije i pomaže da se eliminišu sve preostale divergencije u okviru teorije superstruna. To znači da se sve čestice u standardnom modelu moraju da imaju partnere zvane superčestice, koje za sada nisu opažene u laboratoriji. Supersimetrija može da objedini sve čestice u univerzumu u jedan objekat.

Literatura[уреди]

Teoretski uvodi[уреди]

Monografije[уреди]

  • Weak Scale Supersymmetry by Howard Baer and Xerxes Tata, 2006.
  • Cooper, F., A. Khare and U. Sukhatme. "Supersymmetry in Quantum Mechanics." Phys. Rep. 251 (1995) 267-85 (arXiv:hep-th/9405029).
  • Junker, G. Supersymmetric Methods in Quantum and Statistical Physics, Springer-Verlag (1996).
  • Gordon L. Kane.Supersymmetry: Unveiling the Ultimate Laws of Nature Basic Books, New York (2001). ISBN 0-7382-0489-7.
  • Gordon L. Kane and Shifman, M., eds. The Supersymmetric World: The Beginnings of the Theory, World Scientific, Singapore (2000). ISBN 981-02-4522-X.
  • Weinberg, Steven, The Quantum Theory of Fields, Volume 3: Supersymmetry, Cambridge University Press, Cambridge, (1999). ISBN 0-521-66000-9.
  • Wess, Julius, and Jonathan Bagger, Supersymmetry and Supergravity, Princeton University Press, Princeton, (1992). ISBN 0-691-02530-4.
  • Duplij, Steven; Siegel, Warren; Bagger, Jonathan (eds.) (2005). Concise Encyclopedia of Supersymmetry, Springer, Berlin/New York, (Second printing). ISBN 978-1-4020-1338-6.