Supstanca P
| Tahikinin, prekursor 1 | |
|---|---|
 |
|
| Model supstance P | |
| Identifikatori | |
| Simbol | TAC1 |
| Alt. simboli | TAC2, NKNA |
| Entrez | 6863 |
| HUGO | 11517 |
| OMIM | 162320 |
| RefSeq | NM_003182 |
| UniProt | P20366 |
| Drugi podaci | |
| Lokus | Hromozom 7 q21-q22 |
| Supstanca P | |
|---|---|
 |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 33507-63-0 |
| PubHem | 36511 |
| HemPauk | 33558  |
| MeSH | |
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C63H98N18O13S |
| Molarna masa | 1347.63 g/mol |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
U neuronauci supstanca P (SP) je neuropeptid: undekapeptid koji funkcioniše kao neurotransmiter i neuromodulator.[1][2] Ovaj molekul pripada familiji tahikininskih neuropeptida. Supstanca P i njen blisko srodni neuropeptid neurokinin A (NKA) nastaju iz poliproteinskog prekursora nakon diferencijalnog splajsovanja gena preprotahikinina A. Aminokiselinska sekvenca supstance P je[3][4]:
Supstanca P se oslobađa iz završetaka specifičnih senzornih nerava. Nađena je u mozgu i kičmenoj moždini, i učestvuje u inflamatornim procesima i senzaciji bola.
Садржај |
Otkriće [уреди]
Supstancu P su originalno otkrili 1931 Ulf von Euler i Džon H. Gadum kao extrakt tkiva koji izaziva intestinalne kontrakcije in vitro.[5] Njena distribucija u tkivu i biološka dejstva su detaljno ispitivana tokom decenija koje su sledele.[1] NKA (prethodno poznata kao supstanca K ili neuromedin L) je izolovana iz svinjske kičmene moždine 1983, i ustanovljeno je da takođe stimuliše intestinalne kontrakcije.[6]
Receptor [уреди]
Endogeni receptor supstance P je neurokininski 1 receptor (NK1-receptor, NK1R).[7] On pripada familiji tahikininskih receptora G protein-spregnutih receptora.[8]
Literatura [уреди]
- ^ а б Harrison S, Geppetti P (June 2001). „Substance p“. The International Journal of Biochemistry & Cell Biology 33 (6): 555–76. DOI:10.1016/S1357-2725(01)00031-0. PMID 11378438.
- ^ Datar P, Srivastava S, Coutinho E, Govil G (2004). „Substance P: structure, function, and therapeutics“. Current topics in medicinal chemistry 4 (1): 75–103. DOI:10.2174/1568026043451636. PMID 14754378.
- ^ Chang MM, Leeman SE, Niall HD (July 1971). „Amino-acid sequence of substance P“. Nature: New Biology 232 (29): 86–7.
- ^ Leeman SE, Mroz EA (December 1974). „Substance P“. Life Sciences 15 (12): 2033–44. PMID 4613983.
- ^ V Euler US, Gaddum JH (June 1931). „An unidentified depressor substance in certain tissue extracts“. The Journal of Physiology 72 (1): 74–87. PMC 1403098. PMID 16994201.
- ^ Panula P, Hadjiconstantinou M, Yang HY, Costa E (October 1983). „Immunohistochemical localization of bombesin/gastrin-releasing peptide and substance P in primary sensory neurons“. The Journal of Neuroscience : the official journal of the Society for Neuroscience 3 (10): 2021–9. PMID 6194276.
- ^ Gerard NP, Garraway LA, Eddy RL Jr, Shows TB, Iijima H, Paquet JL, Gerard C (November 1991). „Human substance P receptor (NK-1): organization of the gene, chromosome localization, and functional expression of cDNA clones“. Biochemistry 30 (44): 10640–6. DOI:10.1021/bi00108a006. PMID 1657150.
- ^ Maggi CA (1995). „The mammalian tachykinin receptors“. Gen. Pharmacol. 26 (5): 911–44. DOI:10.1016/0306-3623(94)00292-U. PMID 7557266.
Spoljašnje veze [уреди]
- Russell J (14. 09. 2001.). „Neurochemical Substance P is Key to Understanding Pain Process“. Fibromyalgia Library. ProHealth.com Приступљено 01. 11. 2008.
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||
