Светосавски национализам

Свети Сава и знаменити Срби

Светосавски национализам је десна политичка идеологија која представља спој српског национализма и православног клерикализма.

Ова идеологија је настала 1930-их година у Краљевини Југославији. Њеним најзачајнијим идеолозима се сматрају православни епископ Николај Велимировић и српски политичар Димитрије Љотић. Победом комунизма након Другог светског рата ова идеологија је потиснута из јавног живота. Светосавски национализам је од 1990-их поново присутан на политичкој сцени Србије, а заступају га неке десничарске организације (Отачаствени покрет Образ, Свети Јустин, Двери српске...) и појединци унутар Српске православне цркве.

Светосавски националисти се залажу за „богољубље“, „витештво“, „саборност“ и за успостављање српске православне државе на простору од „Купе до Вардара и од Дунава до Јадранског мора“. Присталице ове идеологије одбацују западну културу, демократију, либерализам, републиканске вредности и екуменски дијалог.

Антисемитизам

Међу појединим идеолозима ове идеологије је такође изражен антисемитизам. Тако је Николај Велимировић у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током тромјесечног заробљеништва у концентрационом логору Дахау, за рат оптужио све нехришћанске идеологије Европе, попут: демократије, комунизма, социјализма, атеизма и вјерске толеранције. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање:

То Европа не зна [...] Она ништа не зна осим оног што јој Жидови пруже као знање. Она ништа не верује осим оног што јој Жидови заповеде да верује. Она не уме ништа да цени као вредност док јој Жидови не поставе свој кантар за меру вредности [...] Сва модерна гесла европска саставили су Жиди, који су Христа распели: и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и капитализам, и комунизам. Све су то изуми Жидова, односно оца њихова ђавола. За чуђење је да су се Европејци, потпуно предали Жидовима, тако да жидовском главом мисле, жидовске програме примају, жидовско христоборство усвајају, жидовске лажи као истине примају, жидовска гесла као своја примају, по жидовском путу ходе и жидовским циљевима служе.

Они су се показали гори противници Божји неголи незнабожац Пилат, јер су у јарости злобе своје изрекли ону страшну реч: "Крв Његова на нас и нашу децу!" Тако је невина крв постала бич који их гони као стоку кроз векове из земље у земљу, и као огањ који сагорева сва њихова слагалишта сплетки против Христа. Јер тако их учи ђаво, отац њихов

Године 1935. Николај Велимировић је одржао предавање у Београду под насловом „Национализам Светог Саве“. У том излагању изнео је тврдњу да су покушаји Адолфа Хитлера о немачкој националној цркви сличне идејама Светог Саве о народној вери и цркви:[1]

Ипак се мора одати признање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у 20. веку он је дошао на идеју Светога Саве, и као лаик подузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју.

Антифашизам

Други главни идеолог Светосавског национализма и Светосавља Свети Јустин Ћелијски у својим беседама је исказивао јаке антифашистичке ставове, како пре тако и након завршетка Другог светског рата. Најбољи пример је његова беседа „О борби светосавског покрета некад и сад” за време Конкордатске кризе:

„ Са­мо во­ђе­ни и пред­во­ђе­ни све­тим Са­вом, Ср­би су и не­дав­но од­не­ли по­бе­ду над кон­кор­дат­ском не­ма­ни. По­бе­див­ши ову не­ман, Ср­би су по­бе­ди­ли глав­ног не­при­ја­те­ља сво­је ду­ше: цр­ну ин­тер­на­ци­о­на­лу. По­бе­див­ши пак цр­ну ин­тер­на­ци­о­на­лу, они су по­ка­за­ли да има­ју ду­хов­не све­то­сав­ске си­ле да мо­гу по­бе­ди­ти и дру­ге две ин­тер­на­ци­о­на­ле: цр­ве­ну – ко­му­ни­стич­ку, и жу­ту – ка­пи­та­ли­стич­ко-фа­ши­стич­ку. Јер, не тре­ба се ва­ра­ти: па­пи­зам је отац и фа­ши­зма и ко­му­ни­зма и свих ор­га­ни­за­ци­ја и по­кре­та ко­ји хо­ће да уре­де и усре­ће чо­ве­чан­ство пу­тем на­сил­них или ме­ха­нич­ких сред­ста­ва. Фа­ши­зам је идо­ла­три­ја на­ро­да; ко­му­ни­зам је идо­ла­три­ја кла­се. И је­дан и дру­ги хо­ће да уре­де и усре­ће чо­ве­чан­ство ма­чем и ог­њем; и је­дан и дру­ги из­јед­на­чу­ју грех са гре­шни­ком, и због гре­ха уби­ја­ју чо­ве­ка. А зна­те ли ко их је то­ме на­у­чио? – Њи­хов ро­ђе­ни отац: па­пи­зам. Јер је сред­ње­ве­ков­ни па­пи­зам то пр­ви про­на­шао и пр­ви оства­рио кроз „све­ту“ ин­кви­зи­ци­ју : гре­шни­ци су уби­ја­ни због гре­ха, је­ре­ти­ци су спа­љи­ва­ни због је­ре­си, и све то – ad ma­jo­rem Dei glo­ri­am. Са јед­ним ци­љем: да се из­гра­ди све­свет­ска пап­ска мо­нар­хи­ја. Но тре­ба би­ти пра­ви­чан : па­пи­зам је го­ри и од фа­ши­зма и од ко­му­ни­зма, јер док фа­ши­зам уни­шта­ва сво­је про­тив­ни­ке у име на­ро­да, а ко­му­ни­зам у име кла­се, до­тле па­пи­зам уни­шта­ва сво­је про­тив­ни­ке у име крот­ко­га и бла­го­га Го­спо­да Ису­са. ”

У беседи на Цвети 1965. године у манастиру Ћелије, Ава Јустин Ћелијски је Адолфа Хитлера и Наполеона Бонапарту сврстао међу највеће злочинце, освајаче и масовне убице у људској историји, и нагласио како су ништавни у односу на Исуса Христа:

„ Никада ниједан град на овоме земаљском свету није срео таквог Победника каквог је данас срео и дочекао град Јерусалим. Победник смрти! Ето јединственог Победника у свима световима, у свима људским световима. Шта су победници на ратним бојиштима, шта су разни Темерлани, Џингискани, Хитлери, Наполеони? Све прах и пепео, све беспомоћни комарац, све беспомоћна стеница. Хвале их као великане, а иза њих велики злочини, безброј лешева. ”

У празничној беседи на Ваведење Свете Дјеве Марије 1966. године у манастиру Ћелије, Свети Јустин је Адолфа Хитлера сврстао међу највеће непријатеље православне цркве и православља:

„ Рођен од Пресвете Богородице Господ је основао Цркву да се у њој спасавају људи од свакога зла, од свакога греха, од сваке смрти, од свакога ђавола. И она стоји непоколебљива, она необорива, Црква Света неразрушива; неразрушива ни од каквих Диоклецијана, Тамерлана, Хитлера, Нерона и свих ондашњих и данашњих гонилаца Цркве Христове у овоме свету. Гле, она јача, јача од свих њих, Чудесним Господом Христом, Победитељем смрти, Победитељем греха, Победитељем пакла, Победитељем Сатане и свих његових ђавола. Да! ”

Види још

• Свети Сава
• Светосавље
• Небеска Србија
• Српски национализам
• Николај Велимировић
• Јустин Поповић

Литература

• Јеротић, Владета (1995). Вера и нација (1. изд.). Београд: Терсит. 
• Kostić, Nemanja (2017). „Upotreba Svetog Save u postavljanju etnoreligijskih granica: Sociološko-istorijski pristup” (PDF). Sociologija. 59 (3): 314—338. 
• Perica, Vjekoslav (2002). Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. New York: Oxford University Press. 
• Стефановић, Младен (1984). Збор Димитрија Љотића 1934-1945 (PDF). Београд: Народна књига. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 07. 2014. г. Приступљено 03. 11. 2014.