Teobromin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Teobromin
(IUPAC) ime
3,7-dimetil-1H-purin-2,6-dion
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 83-67-0
ATC kod C03BD01 R03DA07
PubChem[1][2] 5429
DrugBank DB01412
ChemSpider[3] 5236
UNII OBD445WZ5P YesY
KEGG[4] C07480 YesY
ChEBI CHEBI:28946 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL1114 YesY
Hemijski podaci
Formula C7H8N4O2[6] 
Mol. masa 180,164 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi ksanteoza
diurobromin
3,7-dimetilksantin
Farmakokinetički podaci
Metabolizam Hepatički demetilacija i oksidacija[7]
Poluvreme eliminacije 7,1 +/- 0,7 sata
Izlučivanje Renalno (10% nepromenjen, ostalo kao metaboliti)[7]
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status nije kontrolisana supstanca
Način primene Oralno

Teobromin je gorki alkaloid iz kakao biljke. On je prisutan u čokoladi, kao i u brojnim drugim prehrambenim proizvodima, uključujući lišće biljki čaja, i u kola orasima. On pripada metilksantinskoj klasi hemijskih jedinjenja,[8] koja isto tako obuhvata teofilin i kofein.[6] Kofein se razlikuje po tome što je jedna NH grupa teobromina metilisana. Uprkos njegovog imena, ovo jedinjenje ne sadrži bromteobromin je reč izvedena iz Theobroma, imena roda kakao drveta.[9] Sufiks -in se koristi za imena alkaloida i drugih baznih jedinjenja koja sadrže azot.[10]

Teobromin je malo rastvoran u vodi (330 mg/L), kristalni, gorki prah. Njegova boja je bilo bela ili je bezbojan.[11] On ima slično, ali manje jako dejstvo od kofeina u ljudskom nervnom sistemu. Teobromin je izomer teofilina, kao i paraksantina. Teobromin se klasifikuje kao dimetilni ksantin.[12]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ а б William Marias Malisoff (1943). Dictionary of Bio-Chemistry and Related Subjects. Philosophical Library. стр. 311, 530, 573. ISBN B0006AQ0NU. 
  7. ^ а б ((fr)) „Theobromine“. BIAM. 29. 3. 2000. Приступљено 1. 3. 2007.. 
  8. ^ Baer, Donald M.; Elsie M. Pinkston (1997). Environment and Behavior. Westview Press. стр. 200. 
  9. ^ Bennett, Alan Weinberg; Bonnie K. Bealer (2002). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Routledge, New York. ISBN 0-415-92723-4. 
  10. ^ "-ine." The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company. 2004. ISBN 0-395-71146-0. 
  11. ^ „theobromine“. Dictionary.com Приступљено 22. 2. 2007.. 
  12. ^ „Theobromine“. On-Line Medical Dictionary Приступљено 23. 2. 2007.. 

Literatura[уреди]

  • Bennett, Alan Weinberg; Bonnie K. Bealer (2002). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Routledge, New York. ISBN 0-415-92723-4. 
  • Baer, Donald M.; Elsie M. Pinkston (1997). Environment and Behavior. Westview Press. стр. 200. 
  • William Marias Malisoff (1943). Dictionary of Bio-Chemistry and Related Subjects. Philosophical Library. стр. 311, 530, 573. ISBN B0006AQ0NU. 
  • Bender, David A.; Arnold E. Bender (1995). A Dictionary of Food and Nutrition. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-860961-2. 

Spoljašnje veze[уреди]



Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).