Teoretska hemija

Из Википедије, слободне енциклопедије

Teoretska hemija objašnjava hemijska i fizička opažanja. Teoretska hemija koristi fundamentalne zakone fizike, Kulonov zakon, kinetičku energiju, potencijalnu energiju, Virijalnu teoremu, Plankov zakon, Paulijev princip isključenja i mnoge druge, u objašnjavanju i predviđanju hemijskih fenomena. Termin kvantna hemija, koji potiče od Borovog kvantizovanog modela elektrona u atomu, primenjuje vremenski nezavisne Šredingerove i vremenski zavisne Dirakove formulacije.[1][2][3]

U opštem slučaju potrebno je praviti razliku između teoretskog pristupa (nivoa teorije poput Hartri-Fok (HF), spregnutog klastera, relativistike, etc.) i matematičkog formalizma: ravanskog talasa, sfernih harmonika, periodičnog potencijala Blohovog talasa. Metodi koji iterativno rešavaju energije (svojstveni vektori) stacionarnog stanja talasa obuhvataju: ograničeni Hatri-Fok (RHF), multi-konfiguraciono samosaglasno polje (CASSCF ili MCSCF), mada se teorija odnosi na Šredingera.

Reference[уреди]

  1. ^ Attila Szabo and Neil S. Ostlund, Modern Quantum Chemistry: Introduction to Advanced Electronic Structure Theory, Dover Publications; New Ed edition (1996) ISBN 0-486-69186-1. ISBN 978-0-486-69186-2.
  2. ^ Robert G. Parr and Weitao Yang, Density-Functional Theory of Atoms and Molecules, Oxford Science Publications; first published in 1989; ISBN 0-19-504279-4, ISBN 0-19-509276-7
  3. ^ D.J. Tannor, V. Kazakov and V. Orlov, Control of Photochemical Branching: Novel Procedures for Finding Optimal Pulses and Global Upper Bounds, in Time Dependent Quantum Molecular Dynamics, J. Broeckhove and L. Lathouwers, eds., 347-360 (Plenum, 1992)

Литература[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]