Teorija zavere

Из Википедије, слободне енциклопедије

Teorija zavere ili konspirativna teorija je pokušaj da se objasni krajnji razlog nekog (najčešće društvenog, političkog, ili istorijskog) događaja, kao tajni plan tajnog udruženja moćnih osoba (često opisanih kao "moćna elita"), uz negiranje da je događaj rezultat direktne aktivnosti učesnika ili spontani događaj. Termin teorija zavere nekad ima i negativnu konotaciju, u smislu paranoičnog i neosnovanog verovanja.

Slika elementa jednog dolara pokazuje oko proviđenja - za mnoge teoretičari zavere važan dokaz globalne zavere masona.

Konspirativne teorije (teorije zavere) je prvobitno neutralno značenje i označavanje bilo kojeg kriminalnog ili političkog tvrđenja. Vremenom je termin dobio pežorativno značenje i upotrebljavao se za isklučivo označavanje tajne zavere moćnih činioca. Zastupnici konspiracijskih teorija tvrde da su ove grupe vlade, tajne službe, moćne korporacije, međunarodne organizacije, tajna društva, predstavnici određenih naroda ili religia ili vanzemaljske civilizacije.

Sama upotreba termina "konspirativne teorije" je do iste mere problematična jer ovaj termin upotrebljavaju pre svega skeptici, i protivnici ove teorije zavere i pri tome mu daju negativan i sraman smisao. Ako govornik obeleži tako neku tvrdnju onda daje na znanje da je to nedokazano i smišljeno. Termin se upotrebljava da bi se tvrđenje automazski diskvalifikovalo kao smešno, neispravno, paranoidno, bizarno ili iracionalno. .[1]

Ka privlačnosti konspirativnih teorija doprinosi težnja za nalaženjem jednostavnog uslova komplikovanih i teško obješnjivih događanja.

Najčešći predmet rasprava u teorijama zavere su: masoni, iluminati, novi svetski poredak, multinacionalne korporacije, Vatikan, Pentagon i mnoga druga moćna ili tajna udruženja.

Reference[уреди]

  1. ^ Birchall Clare, Knowledge Goes Pop From Conspiracy Theory to Gossip, Berg, Oxford, 2006. ISBN 1-84520-143-4}}

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Вики речник
Викиречник има значење речи