Titanijum tetrajodid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Titanijum tetrajodid
IUPAC ime
Drugi nazivi Titanijum tetrajodid
Identifikacija
CAS registarski broj 7720-83-4
PubChem[1][2] 111328
Svojstva
Molekulska formula TiI4
Molarna masa 555.485 g/mol
Agregatno stanje crveno-smeđi kristali
Gustina 4.3 g/cm3
Tačka topljenja

150 °C

Tačka ključanja

377 °C

Rastvorljivost u vodi hidrolizuje se
Rastvorljivost u drugi rastvarači rastvoran u CH2Cl2
CHCl3
CS2
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna (a = 12.21 Å)
Geometrija molekula tetraedralna
Dipolni moment 0 D
Opasnost
Opasnost u toku rada silovita hidroliza
korozivan
R-oznake 34-37
S-oznake 26-36/37/39-45
Srodna jedinjenja
Srodne materije titanijum tetrahlorid, titanijum tetrabromid, ugljen tetrajodid, I2, Ta2I10

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Titanijum tetrajodid je neorgansko jedinjenje sa formulom TiI4. On je redak binarni metalni jodid, koji se sastoji od izolovanih molekula sa tetraedralnim Ti(IV) centrima.[3] Usled njegovog molekulskog karaktera, TiI4 se može destilovati bez razlaganja u atmosferi. Ova osobina je osnova Van Arkelovog procesa za prečišćavanje titanijum. Razlike u tačkama topljenja između TiCl4 (-24 °C) i TiI4 (150 °C) su uporedive sa razlikama tački topljenja CCl4 (-23 °C) i CI4 (168 °C), što je posledica jačeg međumolekulskog van der Valsovog vezivanja u jodidima.

Proizvodnja[уреди]

Tri metoda su poznata: Iz elementa, tipično koristeći peć na 425 °C:[4]

Ti + 2 I2 → TiI4

This reaction can be reversed to produce highly pure films of Ti metal.[5]

Reakcija razmene titanijum tetrahlorida i HI.

TiCl4 + 4 HI → TiI4 + 4 HCl

Oksido-jodna razmena sa aluminijum jodidom.

3 TiO2 + 4 AlI3 → 3 TiI4 + 2 Al2O3

Reakcije[уреди]

Poput TiCl4 i TiBr4, TiI4 formira adukte sa Luisovim bazama. On se isto tako može redukovati. Kad se redukcija izvodi u prisustvu Ti metala, dobijaju se polimerni Ti(III) i Ti(II) derivati kao što su CsTi2I7 i lanac CsTiI3, respektivno.[6] U rastvoru CH2Cl2, TiI4 manifestuje reaktivnost ka alkenima i alkinima, te proizvodi organojodne derivate.[7]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Tornqvist EGM, Libby WF (1979). „Crystal Structure, Solubility, and Electronic Spectrum of Titanium Tetraiodide“. Inorganic Chemistry 18 (7): 1792–1796. DOI:10.1021/ic50197a013.  DOI
  4. ^ Lowery, R. N.; Fay, R. C. "Titanium(IV) Iodide" Inorganic Syntheses 1967, volume X, pages 1-6.
  5. ^ Blumenthal WB, Smith H (1950). „Titanium tetraiodide, Preparation and Refining“. Industrial and Engenieering Chemistry 2: 249.  DOI
  6. ^ Jongen, L.; Gloger, T.; Beekhuizen, J.; Meyer, G. "Divalent Titanium: The Halides ATiX3 (A = K, Rb, Cs; X = Cl, Br, I)" Zeitschrift fur Anorganische und Allgemeine Chemie 2005, volume 631, pages 582-586.
  7. ^ Shimizu, Makoto; Toyoda, Tadahiro; Baba, Toru. An Intriguing Hydroiodination of Alkenes and Alkynes with Titanium Tetraiodide. Synlett 2005, volume 16, pages 2516-2518.

Spoljašnje veze[уреди]