Treoza

Из Википедије, слободне енциклопедије
Treoza[1]

D-Treoza

L-Threose
IUPAC ime
Drugi nazivi Threotetrose
Identifikacija
CAS registarski broj 95-43-2 (D) YesY, 95-44-3 (L) YesY
PubChem[2][3] 439665 (D)
ChemSpider[4] 388736 YesY
ChEBI 28587
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C4H8O4
Molarna masa 120.1 g mol−1
Agregatno stanje sirup
Rastvorljivost u vodi veoma rastvorna

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Treoza je monosaharid sa četiri ugljenika, ili ugljeni hidrat sa molekulskom formulom C4H8O4. Ona ima terminalnu aldehidnu grupu (umesto ketonske) u svom linearnom lancu, tako da se smatra delom aldozne familije monosaharida. Naziv treoza se može koristiti za D- i L-stereoizomere, i u širem smislu za racemske smeše (D/L-, jednaki delovi D- i L-) kao i generične treozne strukture (sa nespecificiranom apsolutnom stereohemijom).

Prefiks „treo“ koji je izveden iz treoza (i „eritro“ iz korespondirajućeg diastereoizomera eritroze) pruža mogućnost opisivanja generalnih organskih struktura sa susednim hiralnim centrima, gde "prefiksi ... dezigniraju relativnu konfiguraciju centera".[5] Kao što je prikazano u Fišerovoj projekciji D-treoze, susedni supstituenti koji imaju sin orijentaciju u izomeru nazivaju se „treo“, a anti su izomeri u „eritro“.

Fišerova projekcija prikazuje dva enantiomera treoze

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th ed.). Merck Publishing. 1989. стр. 9317. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ Formulas Using Other Configurational Notations, W. Rausch, accessed 1 March 2011

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]