Trietilamin
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Trietilamin | |
|---|---|
 |
|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi |
|
| Identifikacija | |
| Abrevijacija | TEA[1] |
| CAS registarski broj | 121-44-8  |
| PubHem | 8471 |
| HemPauk | 8158 |
| EINECS broj | |
| KEGG | |
| MeSH | |
| ChEBI | 35026 |
| RTECS | YE0175000 |
| SMILES |
|
| Bajlštajn | 605283 |
| Svojstva[2] | |
| Molekulska formula | C6H15N |
| Molarna masa | 101.19 g mol−1 |
| Agregatno stanje | Bezbojna tečnost |
| Miris | Miris ribe, amonijaka |
| Gustina | 0,7255 g mL−1 |
| Tačka topljenja |
-115 °C, 158.45 K, -174 °F |
| Tačka ključanja |
89-90 °C, 361.7-362.9 K, 191-194 °F |
| log P | 1.647 |
| Napon pare | 6,899–8,506 kPa |
| kH | 66 μmol Pa−1 kg−1 |
| Indeks refrakcije (nD) | 1,401 |
| Termohemija | |
| Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfH |
−169 kJ mol−1 |
| Std entalpija sagorevanja ΔcH |
−4,37763–−4,37655 MJ mol−1 |
| Specifični toplotni kapacitet, C | 216,43 J K−1 mol−1 |
| Opasnost | |
| ЕU-klasifikacija |  F  C |
| EU-indeks | 612-004-00-5 |
| NFPA 704 |
 3
3
0
|
| R-oznake | R11, R20/21/22, R35 |
| S-oznake | (S1/2), S3, S16, S26, S29, S36/37/39 |
| Tačka paljenja | -15 °C |
| Tačka spontanog paljenja | 312 °C |
| Eksplozivni limiti | 1,2–8% |
| LD50 |
|
| Srodna jedinjenja | |
| Srodne supstance | |
| Srodna jedinjenja | |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Trietilamin je hemijsko jedinjenje sa formulom N(CH2CH3)3. On se obično obeležava sa Et3N. Skraćenica TEA se takođe koristi.
Properties [уреди]
Trietilamin se često sreće u organskoj sintezi, verovatno zato što je on najjednostavniji simetrično trisupstituisani amin, i.e. tercijarni amin, koji je tečan na sobnoj temperaturi. On ima jak miris ribe koji podsećan na amonijak.[3]
Hidrohloridna so, trietilamin hidrohlorid (trietilamonijum hlorid), je bezbojan, bezmirisan i higroskopan prah koji se razlaže zagrevanjem do 261 °C.
Reference [уреди]
- ^ X. Bories-Azeau, S. P. Armes, and H. J. W. van den Haak, Macromolecules 2004, 37, 2348 PDF
- ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th ed.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. </noinclude>
- ^ The Hawthorn, BBC
