Ubuntu

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Ubuntu (višeznačna odrednica).
Ubuntu
Ubuntu logo.svg
Ubuntu Desktop 12.10.png
Ubuntu 13.04 „Nestrpljiva prstenorepa mačka”
Izdavač Kanonikal
Radno stanje Razvija se
Izvorni model Softver otvorenog koda
Prva verzija 4.10, 20. oktobar 2004.
Stabilna verzija 14.10 / 23. 10. 2014.
Nestabilna verzija 15.04
Marketinški cilj Lični računari, serveri
Vrsta jezgra Linuks
Korisnički prostor Juniti (Unity) na Gnomu 3.x
Jezik Višejezičan (preko 55 jezika)
Podržane platforme i386, AMD64,[1] ARM[1][2][3][4][5]
Metoda ažuriranja Ubuntu softverski centar (Sinaptik itd.)
Upravljanje paketom DPKG
Licenca Glavna je GNU OJL, mnoge druge
Veb stranica ubuntu.com

Ubuntu je distribucija GNU/Linuksa. Zasnovan na distribuciji Debijan, Ubuntu najviše pažnje posvećuje lakoći korišćenja, slobodi od ikakvih ograničenja, redovnom objavljivanju novih izdanja (svakih 6 meseci) i lakoći instalacije. Ubuntu sponzoriše privatno preduzeće južnoafričkog biznismena Marka Šatlvorta, Kanonikal. Naziv distribucije potiče od afričke ideologije ubuntu (otprilike: „humanost prema drugima“), mada su predložena i druga značenja[6].

Trenutno izdanje distribucije je verzija 13.10 (Saucy Salamander), koja je izdata 18. oktobra 2013. godine. Ubuntu teži da korišćenjem jedino slobodnog softvera prosečnom korisniku obezbedi istovremeno ažuran i stabilan operativni sistem.

Kubuntu, Lubuntu i Ksubuntu su zvanični Ubuntuovi potprojekti, kojima je cilj da jezgru Ubuntua donesu stona okruženja KDE, LXDE i Xfce. Edubuntu i Ubuntu Studio su takođe zvanični potprojekti. Edubuntu je „dizajniran za školsko okruženje, a koji bi trebao da bude podjednako podesan i da ga deca koriste kod kuće“[7] dok je Ubuntu Studio prilagođen osobama koje se bave grafikom i produkcijom ili obradom muzike.

Razvoj[уреди]

Prvo izdanje Ubuntua je izašlo 20. oktobra 2004. godine kao privremeno fork izdanje (nov izveden projekat) Debijan GNU/Linuks distribucije sa ciljem bržeg izdavanja verzija od Debijana, što doprinosi da uvek u sebi sadrži najsvežiji softver. Od tada, svakih šest meseci izlazi novo izdanje[8] sa podrškom od osamnaest meseci (devet meseci od verzije 13.04), putem krpljenja, ispravljanja grešaka i sigurnosnih propusta i manjih nadogradnji programa. Odlučeno je da će svako četvrto izdanje, koje je izdato svake dve godine, dobijati produženu podršku (DP, engl. LTS, long-term support). Izdanja sa produženim trajanjem podrške su nekada bile podržane tri godine za korisnike i pet godina za servere.[8] Međutim, izlaskom Ubuntua 12.04 DP, podrška za korisnike je produženo na pet godina (npr. Ubuntu 12.04 DP će biti podržan do aprila 2017). Podrška je produžena da bi se tvrtke koje koriste Ubuntu lakše prilagodile zbog troškova nadogradnje.[9] Izdanja sa produženom podrškom imaju dodatne, „tačke” izdanja, da bi izdanja sa dugom podrškom mogla raditi na novijem hardveru.[10]

Ubuntuovi paketi su zasnovani na Debijanovoj „nestabilnoj grani paketa”: obe distribucije koriste Debijanov oblik .deb za instalisanje programa i alatke za upravljanje paketima APT i Ubuntu Softver Centar. Debijan i Ubuntu paketi nisu obavezno kompatibilni jedni sa drugima i zato se ponekad .deb paket mora ponovo izgraditi da bi se mogao koristiti u Ubuntuu.[11] Mnogi programeri koji razvijaju Ubuntu jesu i održavaoci ključnih paketa unutar Debijana[12] ali ima kriticizma o tome da se to ne dešava često. U prošlosti, Ijan Merdok, osnivač Debijana, izražavao je zabrinutost da su se Ubuntuovi paketi previše udaljili od Debijanovih da bi ostali kompatibilni.[13] Pre izdavanja, paketi su uvezeni iz nestabilnog Debijana i spojeni sa Ubuntuovim ispravkama. Mesec dana pred izdavanje, uvezene stavke su zamrznute i tada programeri rade na kompatibilnosti paketa.

Mark Šatlvort je objavio 31. oktobra 2011. godine da će Ubuntuova podrška za tablične računare, pametne telefone i televizore postati deo Ubuntua do verzije Ubuntua 14.04[14]. 9. 1. 2012, Kanonikal je otkrio Ubuntu TV na Prikazu potrošačke elektronike[15][16][17].

Ubuntu trenutno finansira Kanonikal. 8. jula 2005. godine, Mark Šatlvort i Kanonikal su obznanili stvaranje Ubuntu zadužbine i uložili početnih 10 miliona američkih dolara. Svrha ove zadužbine je obezbeđivanje podrške i razvoja za sva buduća izdanja Ubuntua, ali zadužbina od 2006. postaje neaktivna. Mark Šatlvort opisuje fondaciju kao alternativni fond finansiranja Ubuntu projekta u slučaju da Kanonikal prestane sa radom.[18]

Karakteristike[уреди]

Ubuntu na pametnom telefonu Nexus S

Ubuntu je sastavljen od mnogo paketa softvera, i većina njih su objavljeni pod slobodnom softverskom licencom. Glavna licenca koja se koristi, GNU-ova opšta javna licenca (GOJL; engl. GNU GPL), zajedno sa GNU-ovom manjom opštom javnom licencom (GMOJL; engl. GNU LGPL), izričito proglašava slobodu korisnika da koriste, umnože, dele, razvijaju i poboljšavaju softver. S druge strane, postoji i vlasnički softver koji se može koristiti na Ubuntuu.

Program za instalaciju, Sveprisutnost (engl. Ubiquity), omogućuje instalaciju Ubuntua na čvrst (engl. hard) disk iz „živog” CD-a (engl. Live CD), bez potrebe za ponovnim pokretanjem računara pre instalacije. Od verzije 5.04, UTF-8 je osnovni način kodiranja znakova,[19] koji podržava puno nelatiničnih pisama (zapravo, to je jedan od oblika Unikoda).

Alatka Sudo se, kao sigurnosna funkcija, koristi za dodeljivanje privremenih prava za obavljanje upravnih poslova, dozvoljavajući korenskom (engl. root) nalogu da ostane zaključan i sprečavajući neiskusne korisnike da slučajno naprave velike greške koje bi imale veoma loše posledice.[20]

Od Ubuntua 6.06 dodata je mogućnost pokretanja Ubuntua bez instalacije („živ” CD), tako omogućavajući korisnicima da provere podržanost njihovog hardvera na Ubuntuu. Ubuntu Desktop sadrži grafičko okruženje radne površi („radni sto”). U verzijama pre 11.04, glavno korisničko sučelje je bilo Gnom panel, ali je zamenjeno Junitijem (engl. Unity), grafičkim okruženjem koje je u početku bilo namenjeno za izdanje Ubuntua za prenosne računare.[21] U Ubuntuu preovladavaju nijanse sive i braon, a ikonice i pozadina su obojene u nijanse ljubičaste i narandžaste boje.

Ubuntu dolazi sa mnoštvom instalisanog softvera, uključujući Libreofis, Fajerfoks, Tanderberd, Empatiju, Transmisiju itd. Dodatni softver koji nije instalisan po početnim postavkama, uključujući softver koji je nekada bio u početnim postavkama kao Evolucija, Gimp, Pidžin itd. mogu biti instalisani putem Ubuntu softver centra[22] ili nekog drugog programa za upravljanje paketima. Programi u „Softverskom centru” su uglavnom besplatni, ali postoje i oni koji se naplaćuju, najčešće časopisi. Ubuntu takođe može da pokreće brojne aplikacije namenjene za Vindous (npr. Majkrosoft ofis), kroz Vajn ili koristeći virtuelnu mašinu (npr. Vršualboks).

Izdanja[уреди]

Verzija Kodno ime Izašla Podržana do
Desktop Server
4.10 Warty Warthog 20. 10. 2004. 30. 4. 2006.
5.04 Hoary Hedgehog 8. 4. 2005. 31. 10. 2006.
5.10 Breezy Badger 13. 10. 2005. 13. 4. 2007.
6.06 DP Dapper Drake 1. 6. 2006. 14. 7. 2009. 1. 6. 2011.
6.10 Edgy Eft 26. 10. 2006. 25. 4. 2008.
7.04 Feisty Fawn 19. 4. 2007. 19. 10. 2008.
7.10 Gutsy Gibbon 18. 10. 2007. 18. 4. 2009.
8.04 DP Hardy Heron 24. 4. 2008. 12. 5. 2011. 9. 5. 2013.
8.10 Intrepid Ibex 30. 10. 2008. 20. 4. 2010.
9.04 Jaunty Jackalope 23. 4. 2009. 23. 10. 2010.
9.10 Karmic Koala 29. 10. 2009. 30. 4. 2011.
10.04 DP Lucid Lynx 29. 4. 2010. 9. 5. 2013. 4. 2015.
10.10 Maverick Meerkat 10. 10. 2010. 10. 4. 2012.
11.04 Natty Narwhal 28. 4. 2011. 28. 10. 2012.
11.10 Oneiric Ocelot 13. 10. 2011. 9. 5. 2013.
12.04 DP Precise Pangolin 26. 4. 2012. 4. 2017.
12.10 Quantal Quetzal 18. 10. 2012. 4. 2014.
13.04 Raring Ringtail 25. 4. 2013. 1. 2014.[23]
13.10 Saucy Salamander[24] 18. 10. 2012. 4. 2014.
14.04 DP Thrusty Thar 17. 4. 2014. 4. 2019.
14.10 Utopic Unicorn 23. 10. 2014. 7. 2015.
15.04 Vivid Vervit 04. 2015. 1. 2016.

Svako izdanje Ubuntua ima svoj verzijski broj koji se sastoji od poslednje dve cifre godine po gregorijanskom (novom) kalendaru i broja meseca u godini.[25] Nа primer, prvo izdаnje Ubuntuа, 4.10, obјаvljeno je 20. oktobrа 2004. Ako se desi dа izdаnje bude obјаvljeno каsnije nego što je to bilo plаnirаno, tаdа se i brojevi menјајu u sklаdu sа mesecom i godinom u kojoj je izdаnje obјаvljeno. U svакоdnevnom govoru, Ubuntu izdаnја se često zovu sаmo po pridevu.

Izdаnја su vremenski nаmeštenа tако dа izаđu oko mesec dаnа nакоn novog izdаnја Gnom, tj. oko dvа mesecа nакоn novog izdаnја prozorskog sistemа Iks (X). Као posledicа togа, svако izdаnje Ubuntua dolаzi sа nаdogrаđenim izdаnjem Gnomа i Iksа.

Nаdogrаdnje između izdаnја se morајu urаditi sа јеdnog nа sledeće izdаnje (npr. Ubuntu 12.10 nа 13.04) ili sа јеdnog DP izdаnја nа drugo DP izdаnje (npr. Ubuntu 10.04 DP nа Ubuntu 12.04 DP).[26]

Ubuntu 10.10 je obјаvljen 10. oktobrа 2010. (10.10.10.). To je odstupаnje od uobičajenog sistemа obјаvljivаnја pri krајu oktobrа dа bi se dobilа „Sаvršenа desetка”,[27] i jer su tri desetke (101010) jednаке broju koji je odgovor nа konаčno pitаnje o životu svemiru i sve što postoji po Autostoperskom vodiču kroz gаlакsiju.[28]

Ubuntu 11.04 je izаšао 28. аprilа 2011. godine i dobio je kodno ime Natty Narwhal (Uredni Nаrvаl).[29] Korisničko sučelje ovog izdаnја је bilo veomа rаzličito od prošlih jer je Juniti (Unity) uvedeno као osnovno okruženje. Ipак, i dаlje je postојаlo stаro, „klаsično” izdаnje (Gnom pаnel).[30] Novo sučelje je primilo oštre kritike od strаne nekih korisniка koji su novo okruženje videli као mаnje funkcionаlno od Gnom pаnelа,[31][32] dok su drugi korisnici pohvаlili novo okruženje као funkcionаlno i minimаlistički urаđeno nаsuprot stаrom dizајnu.[33] Međutim, oni koji su pozitivno rеаgovаli nа novine ipак misle dа imа dostа mestа zа poboljšаnја.[34]

Sа izdаnjem Ubuntuа 12.10, ISO odraz ne stаје nа stаndаrdan (700MB) kompакt disk, već zаhtevа DVD ili pokretački (engl. bootаble) fleš disk sа 1GB ili više memorije. Postoji i nezvаničnа ponovno sаbijenа sliка која može dа stаne nа CD.[35]

Klasifikacija paketa i podrška[уреди]

Ubuntu 11.10 DP CD-ovi

Ubuntu deli sav softver na četiri dela, zvanih komponente, da bi pokazao razlike u licenciranju i nivou podrške koja je dostupna.[36]

Podela komponenata
Komponente Slobodan softver Vlasnički softver
Podržane Glavna
Main
Ograničena
Restricted
Nepodržane Univerzum
Universe
Multiverzum
Multiverse

Slobodan softver uključuje samo onaj softver koji podržava Ubuntuove zahteve za licenciranje, koji otprilike odgovaraju Debijanovim smernicama za slobodan softver. Izuzeci su firmver i fontovi u glavnoj komponenti.

Vlasnički softver uglavnom nije podržan (Multiverzum), ali postoje neki izuzeci (Ograničen) zbog važnih vlasničkih programa. Podržan vlasnički softver uključuje i upravljačke programe koji omogućuju Ubuntuu da se normalno koristi na novijem hardveru. Razina podrške za vlasnički softver je manja nego za slobodan, prvenstveno zbog toga što programeri nemaju pristup kôdu. Namera je da glavna i ograničena komponenta sadrži sav softver neophodan za celovito stono okruženje. Alternativni programi za iste namene su stavljeni u komponente Univerzum ili Multiverzum.

-updates skladište omogućuje stabilne nadogradnje softvera, koji se uglavnom instališe kroz upravnika nadogradnji. Svako izdanje ima svoje -updates skladište (npr. quantal-updates). Ta skladišta su podržana od strane Kanonikla za glavnu i ograničenu komponentu, dok zajednica podržava univerzum i multiverzum. Svaka nadogradnja prvo mora proći provere i kroz -proposed skladište, pre nego li izađe.[37] Nadogradnjama se može pristupiti do isteka podrške izdanja.

Nestabilno -proposed skladište sadrži nadogradnje koje se moraju potvrditi pre nego li budu premeštene u -updates. Sve nadogradnje moraju ići kroz ovaj proces da bi se potvrdila njihova sigurnost.[38] Nadogradnje u -proposed skladištu potvrđuju Kanonikal ili zajednica.

Kanoniklovo partner skladište omogućuje vlasnicima vlasničkog softvera da svoje proizvode omoguće i na Ubuntuu.[39] Softver u partner skladištu je zvanično podržano sa sigurnosnim i ostalim važnim nadogradnjama od strane njihovih proizvođača. Kanonikal podržava pakovanje vlasničkog softvera za Ubuntu[39][40] i daje savete vlasnicima.[39] Skladište partner je isključeno po standardnim postavkama i može ga omogućiti korisnik.[41] Neki od popularnih proivoda koji se mogu naći u tom skladištu su Adobi Fleš, Adobi Rider, Oil Rush.[42]

Dostupnost softvera[уреди]

Ubuntu ima sistem sertifikacije za softver trećeg lica.[43] Paket ubuntu-restricted-extras sadrži dodatan softver koji može biti legalno (zakonski) ograničen, uključujući podršku za MP3 i DVD video puštanje, Majkrosoftove TruTajp Jezgrene (osnovne) Fontove, San Javu, Adobi Fleš, mnoge česte audio/video kodeke (kodere i dekodere) i unrar (otpakivač za kompresovane datoteke u RAR obliku).

Naknadno, softver trećeg lica je dostupan za kupovinu kroz Kanoniklovu mrežnom prodavnicom,[44] uključujući softver za puštanje DVD-a i medijske kodeke.

Varijante[уреди]

Porodica Ubuntu

Zvаnične vаriјаnte Ubuntua, koje Каnoniкаl i zајеdnicа Ubuntu prаve, održаvајu i dobiјајu punu podršku od Каnoniklа i njegovih pаrtnerа su:[45][46]

  • Ubuntu Desktop, dizajniran za stone i prenosne lične računare (nekada je postojalo i Ubuntu Netbuk izdanje za netbuke (još lakši prenosni računari) i druge prenosnike s malim ekranima, ali je kasnije ukinuto zbog kombinovanja sa stonim izdanjem). Stona varijanta se može instalisati i pomoću alternativnog kompakt diska koji koristi Debijanov instalacioni program i dozvoljava neke napredne opcije pri instalaciji. Takođe, može da instališe Ubuntu na sistem sa manje od 256MB radne memorije (iako možda neće čitav Ubuntu moći da radi).[47]
  • Ubuntu Server, napravljen za korišćenje na serverima.[48] Ne dolazi uz grafičko sučelje.
  • Ubuntu Desktop Poslovna Prerada, varijanta namenjena poslovnim korisnicima sa vlasničkim softverom uključujući Adobi Fleš, Kanonikal Pejzaž, OpenJDK i VMWare, a bez društvenih aplikacija.[49]
  • Ubuntu TV, sa motivom „TV za ljudska bića”, prikazan je na Potrošačkom Prikazu Elektronike od strane Kanoniklovog upravnika marketinga, Džona Bernarda.[50] Stvoren za pametne televizore, Ubuntu TV omogućuje pristup poznatim internetskim servisima i prebacivanje sadržaja na i sa Android, iOS i Ubuntu sistema.[51]
  • Ubuntu za Android, varijanta koja je namenjena za korištenje na Android telefonima. Očekuje se da bude automatski instalisan na nekoliko telefona.[52] Mark Šatlvort i Džon Bernard su ga predstavili na Svetskom Prikazu Mobilnih Telefona u 2012.[53]
  • Ubuntu na dodir je varijanta za pametne telefone i tablične računare koja je objavljena u januaru 2013 i očekuje se da će biti objavljena prva verzija u trećoj četvrti 2013. ili prvoj četvrti 2014. godine. Prvo izdanje će moći samo da radi na Galaksi Neksusu.[54] Ubuntu pametni telefoni visoke klase će moći da koriste stonu varijantu Ubuntua kad se prikače sa monitorom i tastaturom.[55]

Postoje mnoge varijante Ubuntua (ili derivati) koje su zasnovane na zvaničnim varijantama. Te varijante Ubuntua imaju skup drugačijih alatki što ih i razlikuje od zvaničnih varijanti. Varijante koje su priznate od Kanonikla kao varijante koje značajno pomažu Ubuntu projektu su sledeće:[45]

  • Edubuntu, dizajniran za škole i kućne korisnike[56]
  • Kubuntu, varijanta koja koristi stono okruženje KDE.
  • Lubuntu, lagana varijanta koja koristi LXDE i namenjena je za slabije računare.
  • Mitbuntu, varijanta koja se koristi za stvaranje kućnog bioskopa sa MythTV i Xfce-jem.
  • Ubuntu Gnome, varijanta koja koristi stono okruženje Gnom.
  • Ubuntu Ćilin, varijanta koja je prilagođena za kinesko tržište i ima podršku NR Kine
  • Ubuntu Studio, varijanta za profesionalno video i audio uređivanje, dolazi sa veoma dobrim slobodnim softverom za multimedijsko uređivanje.
  • Ksubuntu, varijanta koja koristi stono okruženje Xfce, namenjena za slabije računare.

Edubuntu, Kubuntu, Lubuntu, Mitbuntu, Ubuntu Studio, i Ksubuntu nisu komercijalno podržani od strane Kanonikla.[57]

Reakcije[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Na Distrovoč listi Linuks distribucija, strana Ubuntua je jedna od najčešće posećenih više od godinu dana.[58]. Ubuntu je nagrađen od strane čitalaca kao najbolja distribucija za 2005. na LinuxWorld Conference and Expo u Londonu.[59] Ubuntu je bio najbolje ocenjivan na Internetu i štampanim publikacijama.[60][61] Mnogi kritičari Ubuntua ukazuju na to da je glavni deo njegovog uspeha ogromna zajednica korisnika.[62]

Aprila 2005. Ijan Merdok (Ian Murdock), osnivač Debiana, kritikovao je Ubuntu zbog nekompatibilnosti između njegovih paketa i Debianovih, govoreći da se Ubuntu previše udaljio od Debian Sardža da bi ostao kompatibilan.[63]

Galerija[уреди]

Vidi još[уреди]

Literаturа[уреди]

Spolјаšnje veze[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ а б „Podržan hardver“. Zvanična Ubuntu dokumentacija Приступљено 29. 3. 2013.. 
  2. ^ „Ubuntu 11.10 će podržavati ARM“. Inquirer. 10. 10. 2011. Приступљено 28. 3. 2013.. 
  3. ^ Rajan Pol (26. 4. 2012.). „Objavljen 12.04“. Ars Tehnika. Condé Nast Publications Приступљено 28. 3. 2013.. 
  4. ^ Mihael Lapabel (23. 1. 2012.). „Ubuntu pravi planove za ARM“. Foroniks Приступљено 28. 3. 2013.. 
  5. ^ Stiven Dž. Voan Nikols (22. 8. 2011.). „Ubuntu se kladi na ARM“. ZDNet Приступљено 28. 3. 2013.. 
  6. ^ „Ubuntu's African Roots“ Приступљено 6. 6. 2007.. 
  7. ^ „Edubuntu - Frequently asked questions“ Приступљено 15. 7. 2006.. 
  8. ^ а б „Releases“. Ubuntu Wiki Приступљено 24 November 2010. 
  9. ^ „5yearDesktop“. Canonical Приступљено 21 Oktobar 2011. 
  10. ^ „PointReleases“. MarkShuttleworth Приступљено 28 Oktobar 2012. 
  11. ^ „Mark Shuttleworth: What about binary compatibility between distributions?“. Ubuntu Team Wiki Приступљено 4 Februar 2011. 
  12. ^ „Website does not reference Debian visibly“. Ubuntu in Launchpad Приступљено 31. 8. 2010.. 
  13. ^ „Ubuntu vs. Debijan, reprise“. 20. 4. 2005. Приступљено 21 Oktobar 2007. 
  14. ^ Shuttleworth, Mark (31. 10. 2011.). „Ubuntu on phones, tablets, TV's and smart screens everywhere“. 
  15. ^ „Kanonikal objavio Ubuntu TV: hrabro ili glupo?“. Extremetech.com. 9 Januar 2012 Приступљено 13 Januar 2012. 
  16. ^ Schofield, Jack (9. 1. 2012.). „CES 2012: free Ubuntu TV has service and revenue fees“. Zdnet.co.uk Приступљено 13. 1. 2012.. 
  17. ^ „Kanonikal otkrio Ubuntu TV“. Pcworld.com. 9. 1. 2012. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  18. ^ Benjamin Mako Hill (8. 7. 2005.). „Announcing Launch of ($10 m) Ubuntu Foundation“ Приступљено 19. 8. 2008.. 
  19. ^ „Ciljevi Horija“. Ubuntu Wiki. Kanonikal Приступљено 3. 9. 2010.. 
  20. ^ „RootSudo“ Приступљено 3 Mart 2013. 
  21. ^ Keterin Nojs (26. 10. 2010.). „Da li je Juniti pravo okruženje za Ubuntu?“. PC World Приступљено 3 Mart 2013. 
  22. ^ „Features“. Canonical Ltd. Приступљено 21 Avgust 2012. 
  23. ^ Džoi Ilajdža Snedon (20. 3. 2013.). „Ubuntu će prepoloviti podršku za desktop izdanja“. OMGUbuntu Приступљено 28. 3. 2013.. 
  24. ^ Džoi Ilajdža Snedon (25. 4. 2013.). „Kodno ime Ubuntua 13.10 otkriveno“. OMGUbuntu Приступљено 1. 5. 2013.. 
  25. ^ „Česta pitanja - Izdanja“. Dokumentacija Ubuntu zajednice. Каnoniкаl Приступљено 28. 3. 2013.. 
  26. ^ „Nаpomene pri nаdogrаđivаnju“. Dokumentаciја Ubuntu Zајеdnice. Каnoniкаl Приступљено 28. 3. 2013.. 
  27. ^ Маrk Šаtlvort (2. 4. 2010.). „Cilјајući sаvršenu desetku sа Ubuntuom 10.10“ Приступљено 28. 3. 2013.. 
  28. ^ Маrk Šаtlvort (11. 5. 2010.). „Ubuntu Маrketing: 10.10.10“. lists.ubuntu.com Приступљено 28. 3. 2013.. 
  29. ^ Маrk Šаtlvort (17. 9. 2010.). „Životinјка nа N“ Приступљено 28. 3. 2013.. 
  30. ^ Skot Miler (5. 3. 2011.). „Vrаtite Gnom nа Ubuntu“. Skotlinuks Приступљено 28. 3. 2013.. 
  31. ^ Skot Gilbertson (1. 4. 2011.). „Ubuntu 11.04. sа Junitijem, nајјаdniја betа do sаd“. Registаr Приступљено 28. 3. 2013.. 
  32. ^ DŽim Linč (1. 5. 2011.). „Ubuntu 11.04“. Recenzije Desktop Linuksа Приступљено 28. 3. 2013.. 
  33. ^ Oranges10e (21. 4. 2011.). „Juniti - Do sаd sаm gа zаvoleo“. Ubuntu Forumi Приступљено 28. 3. 2013.. 
  34. ^ Bendžаmin Hаmfri (17. 3. 2011.). „Štа је loše kod Junitija i како gа poprаviti“. OMGUbuntu Приступљено 28. 3. 2013.. 
  35. ^ „Ubuntucd – Sаbijene verzije Ubuntuа“. Gugl Kod Приступљено 28. 3. 2013.. 
  36. ^ „Ubuntu Komponente“ Приступљено 16. 3. 2006.. 
  37. ^ „Stabilne nadogradnje“. Kanonikal Приступљено 2. 4. 2009.. 
  38. ^ „SRU Verifikacija“. Kanonikal Приступљено 2. 4. 2009.. 
  39. ^ а б в „Pakovanje Aplikacija“. Kanonikal Приступљено 15. 9. 2010.. 
  40. ^
  41. ^ „Skladišta“ Приступљено 4. 2. 2011.. 
  42. ^ Dejvid Planela. „10 Aplikacija sa najviše preuzimanja u novembru“. Developer.ubuntu.com Приступљено 29. 12. 2011.. 
  43. ^ „Sertifikacija“. Kanonikal Приступљено 21. 9. 2012.. 
  44. ^ „Kanonikal Prodavnica“. shop.canonical.com Приступљено 27. 5. 2011.. 
  45. ^ а б „O Ubuntu varijantama“. Kanonikal Приступљено 21. 8. 2012.. 
  46. ^ „Varijante“. Ubuntu Viki Приступљено 1. 5. 2013.. 
  47. ^ „Ubuntu 11.04 (Natty Narwhal). Alternativni kompakt disk“. Ubuntu Releases. Kanonikal Приступљено 2. 7. 2011.. 
  48. ^ „Ubuntu Server“. Kanonikal Приступљено 10. 9. 2010.. 
  49. ^ „Ubuntu Desktop Poslovna Prerada 12.04 LTS“. Kanonikal Приступљено 21. 9. 2012.. 
  50. ^ „Ubuntu TV se sprema za bitku“ Приступљено 11. 2. 2012.. 
  51. ^ „Značajke“. Kanonikl Приступљено 21. 9. 2012.. 
  52. ^ Katarina Noj (21. 2. 2012.). „Ubuntu za Android“. PCWorld Приступљено 23. 2. 2012.. 
  53. ^ „Ubuntu za Android na MWC“. Kanonikal Blog. 26. 2. 2012. Приступљено 5. 2. 2013.. 
  54. ^ Rasel Holi (2. 1. 2013.). „Ubuntu za telefone bez telefona“. Geek Приступљено 2. 1. 2013.. 
  55. ^ Džoi Ilajdža Snedon (2. 1. 2013.). „Ubuntu za telefone predstavljen“. OMGUbuntu Приступљено 2. 1. 2013.. 
  56. ^ „O Edubuntu-u“ Приступљено 10. 9. 2010.. 
  57. ^ „Ubuntu Varijante“. Kanonikal Приступљено 21. 9. 2012.. 
  58. ^ „DistroWatch: Popularnost Linux distribucija“ Приступљено 27. 4. 2006.. 
  59. ^ „LinuxWorld Expo UK 2005“ (PDF) Приступљено 9. 5. 2006.. 
  60. ^ „Ubuntu - Novi prilaz Linux desktop sistemu“ Приступљено 9. 5. 2006.. 
  61. ^ „Linux u vladi: Ocenjivanje Linux desktopa, deo 6 - Ubuntu“ Приступљено 9. 5. 2006.. 
  62. ^ Članak o Kubuntuu
  63. ^ Sardž protiv Hori Hedžhoga?

Literatura[уреди]